Odlomak

Uvod

Društveni život ljudi odvija se izmedju nestabilnosti, neizvesnosti, haosa, rata i izvesnosti, stabilnosti, poretka, mira. Nauka koja pokušava da na sistematski i metodicki nacin opiše, imenuje, klasifikuje, analizira, objasni i razume svekoliku složenost društvenih odnosa, ustanova i vrednosti, naziva se sociologija. Njeno polje proucavanja odredjuju sami sociolozi i krecu se od problema celine društva do problema u malim društvenim grupama.

Pored proucavanja društva u celini, sociologija proucava i pojedine društvene pojave (dogadjaje), odnose izmedju društvenih grupa, društvene institucije i delatnosti i utvrdjuje ono što je opšte u pojavi.

Svako od nas vidi lekara u bolnici ili prodavca u pekari a sociolog u tome otkriva pripadnike pojedinih profesija ili obavljanje društvene uloge. Mi zapažamo bogate i siromašne gradjane, a sociolog ih vidi kao pripadnike društvenih klasa i slojeva. Ljudi su živeli u socijalizmu i kapitalizmu, ili teže njihovom ostvarivanju, a sociolog u tome nalazi odredjeni društveni odnos. Posmatranje demonstracija na ulici ili štrajka za sociologa je izraz nekog sukoba u društvu. Kada odlazimo u školu, bolnicu, vojsku, crkvu, policiju, mi odlazimo u društvenu instituciju a ne u obicnu zgradju.

Profesija, klase i slojevi, društveni odnos, sukob, institucije su ono što je opštost u društvu i to su sociološke kategorije kojima izražavamo bogatstvo i raznovrsnost pojedinacnog iskustva.

 

 

 

 
Predmet sociologije

O predmetu opšte sociologije postoje razlicita shvatanja. Njeni osnivaci su Ogist. Kont, H. Spenser, K. Marks. Svi oni su davali svoju definiciju predmeta sociologije.
Nastala je pre skoro 170. godina kada je Ogist Kont u „Tecaju pozitivne filozofije“ odredjuje kao nauku koja treba da proucava ljudsko društvo kao celinu.
Tokom razvoja proucavala je ne samo ljudsko društvo kao celinu – ukupnost društvenih pojava, vec i pojedine društvene pojave pa se od pocetka 20. veka govori o opštoj sociologiji i posebnim sociologijama.

Definicije predmeta opšte sociologije razlikuju se u zavisnosti od filozofske orjentacije tvorca.
Definicija treba da odredi predmet i razgranici je od drugih društvenih nauka.
Veliki broj definicija naveo je Huntigtona da kaže da je sociologija ono što pod tim podrazumevaju oni naucnici koji sebe smatraju sociolozima.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

2 replies on “Pojam, predmet i zadaci sociologije”

Nikola Zdravkovic says:

Svaka cast, hvala na ovome veoma mi je pomoglo 🙂

Nikola Zdravkovic says:

Марксизам је правац који је настао у оквиру учења Карла Маркса (1818—1883), Фридриха Енгелса (1820—1895) и њихових следбеника. Ово учење представља скуп теорија које се односе на сва подручја објективне стварности, као што су филозофска, економска, социолошка и антрополошка теорија. Све ове теорије заједно представљају целину и означавају јединствен поглед на свет.
Izvinite jel ovo spada u novije socioloske teorije?
Unapred Hvala.

Komentari