Odlomak

UVOD

Preduzetništvo kao poslovna aktivnost, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema, realizacija nekog poslovnog poduhvata na nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba i stvaranje profita.
Preduzetništvu kao specifičnoj poslovnoj i razvojnoj filozofiji dugo je trebalo da se posveti odgovarajuća pažnja. Istorijski gledano preduzetništvo se tokom vremena različito tretiralo i manifestovalo. Kaže se da je preduzetništvo staro koliko i ljudska civilizacija ali to ne znači da su njegove karakteristike iste u svim stadijima razvitka ljudske civilizacije. Ako zanemarimo preistorijsko razdoblje, preduzetništvo se u ostalim razdobljima razvoja ljudskog društva različito usmeravalo. Tako, u feudalno doba najveće preduzetničke aktivnosti preduzima svešenstvo, što je i logično, jer je ono bilo najobrazovaniji deo društva. U srednjem veku poduzetnički duh usmeren je na gradnju impozantnih zdanja, posebno sakralnih objekata, a krajem srednjeg veka preduzetništvo se afirmiše kroz organizaciju dalekih putovanja, otkrivanja novih krajeva i novih ideja za proizvodnju novih dobara.
Preduzetništvo se javlja tek pojavom kapitalizma, a puni procvat i afirmaciju ostvaruje u fazi liberalnog kapitalizma. Temeljna ideja preduzetništva ponovo se zapostavlja pojavom monopo-lskog kapitalizma i stvaranja moćnih nacionalnih i internacionalnih korporacija. U svakom slučaju od početaka pa do potpune afirmacije preduzetničke filozofije poprilično je dugo razdo-blje u kojem su se javile, na teorijskom području, brojne škole u kojima se izučava ovaj fenomen.Tako danas imamo potpunu viziju nastanka preduzetništva, njegovog razvoja i značaja u savremenim uslovima razvoja ekonomije.

1.TEORIJSKE KONCEPCIJE PREDUZETNIŠTVA
Postoje brojne teorijske koncepcije proučavanja preduzetništva.
Od tih teoretskih koncepcija poznatije su:
-personalno – psihološka teorija,
-neoklasična ekonomska teorija, i
-socio – kulturni pristup.

Prve dve proučavaju preduzetnike kao slobodne tržišne subjekte koji deluju prema svojim vlastitim viđenjima i ekonomskim motivima, dok treća pristup definiše kao odnos preduzetnika i šireg poslovnog okruženja.
1. Personalno – psihološka teorija polazi od psiholoških karakteristika relevantnih za preduzetni-štvo i to: kreativnost, sposobnost predviđanja, prilagodljivost, harizmatičnost, sklonost riziku i neizvesnosti i sl. U literaturi se ovaj pristup naziva još i generičkim preduzetništvom. Po ovoj teoriji preduzetnici se definišu kao izuzetni ljudi s posebnim (karakterističnim) psihološkim svojstvima. Personalno – psihološka teorija tvrdi da se preduzetništvu čovek ne može naučiti!? Međutim, nijedna psihološka analiza dosada nije ponudila signifikantne empirijske dokaze a da je to upravo tako i pokazalo se da ove karakteristike vrlo malo doprinose poslovnom uspehu.
2. Neoklasična ekonomska teorija je dominantna ekonomska teorija prve polovine XX veka. Proučava preduzetništvo sa resursnog aspekta. Neoklasični pristup preduzetništvu uči nas da preduzetnici teže maksimalizaciji profita najefikasnijim korištenjem i kombiniranjem faktora
proizvodnje. U konceptu se daje naglasak na racionalnom ponašanju i potpunoj informiranosti o tržišnim uslovima i prilikama, a izostaje aspekt neizvesnosti.
3. Socio – kulturni teorijski pristup tumači da je sklonost ka preduzetništvu rezultat ispreplitanja socijalnih, kulturnih, ideoloških, religijskih, etičkih i društvenih odnosa. Ovaj pristup analizira eksterno okruženje preduzetništva objašnjavajući preduzetništvo kao ekonomsku delatnost ljudi u okviru zadatih sociokulturnih institucija.
Danas se vode rasprave o mestu i uticaju preduzetništva na poslovnu ekonomiju i pri tom se često sukobljavaju stavovi o ulozi i značaju preduzetnika i menadžera na ukupan razvoj privre-dnih aktivnosti. Pojedni autori ta dva pojma i funkcije smatraju sinonimima, a drugi prave vrlo značajnu razliku među njima. Mi ćemo se opredeliti da je menadžer pojedinac koji osigurava opštu efikasnost tekućeg procesa poslovanja, dok je preduzetnička funkcija da primenjuje nove ideje, menja postojeće stanje, on je lider koji prepoznaje i mobiliše kreativne snage i više od svega navedenog.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese