Pojmovnik – Pedagške teorije

PERMANENTNO OBRAZOVANJE

Permanentno (doživotno) obrazovanje je nova filozofija obrazovanja koja je karakteristična za drugu polovinu 20. veka i još više će doći do izražaja u ovom veku ili milenijumu. Ubrzani razvoj prizvodnih snaga, velike tekovine naučnogtehnološke revolucije utiču da permanentno obrazovanje dobije na značaju i da postane okosnica sveukupnog obrazovanja. Glavne odlike naučnotehničkog progresa su ubrzana priѕvodnja novih i tehnoloških znanja i informacija, brojne naučno-tehnološke inovacije i izumi, uvećavanje volumena načnih znanja geometrijskom progresijom, ali istovremeno  i ubrzano zastarevanje znanja, velike mogučnosti primene nauke i tehnologije u ljudskom životu i radu. Sve ovo znači da stručnjaci-od radnika do akademika-ne mogu visše u školama i na fakultetima da provedu svoj profesionalni radni vek sa zalihom stečenih znanja, več ta znanja moraju neprekidno osvežavati, upotrebljavati i inovirati. Stoga, mnogi smatraju da je prmarna funkcija obrazovanja i školovanja da osposobi čoveka za permanentno obrazovanje, da razvije potrebe i navike za stalnim usavršavanjem u okviru svoje profesije ili da stekne nova znanja za promenu profesije. Futurolozi obrazovanjem prognoziraju da če u novom veku ljudi ne samo više menjati radna mesta nego će i mnogi više puta promeniti i poziv (zanimanje). U takoj siztuaciji u okviru permanentog obrazovanja na značaju dobija tzv. obrazovanje na daljinu putem multimedijalnog sistema. To znači da će mladi i odrasli moći kod kuće sticati znanje za osnovnu struku, za specijalističke, za magistarske ili doktorske titule. Putem obrazovanja na daljinu uči će tj. studiraće kod kuće uz posao, ili bez posla pomoću TV-a, Interneta, kompjutera, koristeći predavanja vrhunkih stručnjaka koji će biti snimljena ili emitovana po unapred utvrđenom rasporedu.  Takvo obrazovanje je mnogo jeftinije jer studenti ne moraju da imaju domove, već uče i prate nastavu kod kuće, odlaze u regionalne centre na konsultacije i polažu formalne ispite. Takva iskustva poste u mnogim zapadnim i istočnim zemljama, Indiji, Kini. U Velikoj Britaniji postoji i posebna institucija paralelna univerzitetima koja se zove open university, na kojem se mogu sticati znanja iz većine struka i svi stepeni. Permanetno obrazovanje se stiče na osnovu samoobrazovanja.

SAMOOBRAZOVANJE

Samoobrazovanje je obrazovanje koje se stiče u procesu samostalnog planskog učenja radi postizanja određenih obrazovno-vaspitnih ciljeva. Celokupnom organizacijom obrazovanja vrši lice koje se samostalno obrazuje. Treba ga razlikovati od spontanog (prirodnog) učenja; od dirigovanog učenja. Samoobrazovanje će imati uspeha pod uslovom da su izvesne osobine ličnosti dostigle određeni stepen zrelosti i nivo razvoja uključujući: razvijenu svest o potrebi i cilju samostalnog učenja; razvijenost sposobnost mišljenja i zaključivanja; osnovna znanja iz pojedinih nauka; poznavanje metoda i tehnika samostalnog rada; poznavanje izvora iz kojih se mogu dobiti obaveštenja i podaci. Samoobrazovanje je osnova permanentnog obrazovanja koje je postalo sastavni deo života i rada svakog savremenog čoveka. Ono ima veliki značaj za našu društvenu zajednicu jer omogućava radnim ljudima da, ne napuštajući svoja radna mesta, proširuju stečena znanja i iskustvo radi poboljšanja kvantiteta i kvaliteta svog rada. Ono odgovara  psihološkim pogodnostima pojedinaca koji mogu učiti svojim tempom, prema svom raspoloživom vremenu, svojim uslovima i mogućnostima. Osnovni preduslov za sposobnost samoobrazovanja jeste da sama individua, bez neposrednog i stalnog prisustva drugih lica, stiče, posredstvom drugih sredstava, određena znanja, navike i umenja.
Za uspešno samoobrazovanje važno je savladati tehniku  učenja, o čemu postoje studije udžbenici, priručnici, a postoje i tzv. školske radionice za učenje učenja namenjene učenicima i nastavnicima. Između samoobrazovanja i obrazovanja bitna je razlika u tome što kod samoobrazovanja nema neposrednog direktnog posrednika, dok se kod obrazovanja on javlja kao transmisija između programa i učenika. Razlika između ova dva pojma nije u stepenu aktivnosti onoga ko uči, već u stepenu napredovanja, dok kod samoobrazovanja postoji još neophodan preduslov –  samostalnos u radu.