UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
POLITIKA DIVIDENDI KORPORATIVNOG
PREDUZEĆA
SEMINARSKI RAD
KORPORATIVNE FINANSIJE
MENTOR:
STUDENT:
2
Aco Mandić, Seminarski rad Politika dividendi korporativnog preduzeća
N
OVI
S
AD
, J
ANUAR
, 2015.
Sadržaj
Uvod...........................................................................................................................................3
1. Definisanje politike dividendi..........................................................................................4-5
1.1. Proces isplate dividendi..........................................................................................5-7
1.2. Pokazatelji dividendne politike...............................................................................7-9
2. Pasivna u odnosu na aktivnu politiku dividendi.............................................................9-10
2.1. Modiljani i Milerova teorija o nevažnosti dividendi .........................................10-12
2.2. Argumenti za važnost dividendi.........................................................................12-13
2.3. Faktori koji utiču na formulisanje politike dividendi.........................................13-18
2.4. Empirijsko testiranje politike dividendi.............................................................18-20
2.5. Dividendna politika kao sredstvo promene finansijskog stanja..........................20-21
3. Porez na dividende........................................................................................................21-22
3.1 Politika dividcndi akcionarskih preduzcća u Srbiji..............................................22-24
Zaključak..................................................................................................................................25
Literatura..................................................................................................................................26
4
Aco Mandić, Seminarski rad Politika dividendi korporativnog preduzeća
1. Definisanje politike dividendi
Među najvažnije odluk menadžera svakog preduzeca mogu se svrstati investicione i
finasijske odluke. Investicione odluke determinišu veličinu i strukturu leve strane bilansa –
aktivu, odnosno imovinu preduzeca. Finansijske odluke determinišu desnu stranu bilansa –
pasivu, odnosno izvore ili način finasiranja.
U okviru finansijskih odluka nalaze se i odluke o politici dividendi ili raspodele
dobitka, odnosno o tome koji deo dobitka isplati akcionarima u vidu dividendi, a koji deo
zadržati u preduzeću.
Politika dividendi predstavlja satavni deo odluke o načinu finansiranja preduzeća.
Ukoliko preduzeće donese odluku da će se jednim delom ili u celosti finansirati putem
izdavanja akcija, odnos isplate dividendi pokazuje koji se deo dobiti može zadržati u
preduzeću za refinansiranje. Ukoliko bi preduzeće nakon investiranja novca prikupljenog na
osnovu emisije akcija, želelo da zadrži veći iznos svoje tekuće ili kapitalne dobiti, to znači da
bi ostalo manje raspoloživog novca za isplatu dividendi. Zato je glavni cilj politike dividendi
je pronalaženje odgovarajućeg balansa u alociranju profita za isplatu dividendi i za povećanje
| zadržaine dobiti. Pored toga, relevantna pitanja vezana za politiku dividendi su pitanja:
likvidnosti preduzeća, njegove vlasničke kontrole, uticaja stabilnosti dividendi na vrednost
preduzeća.
1
Pravo na dividendu imaju vlasnici akcija. Dividende se mogu isplaćivati kvartalno,
polugodišnje ili po isteku godine u iznosu određenom na godišnjem nivou. O isplati
dividendi, njihovom iznosu, povećanju ili smanjenju iznosa odlučuje upravni odbor
preduzeća. Isplata ukupnog iznosa dividendi može biti maksimalno do iznosa ostvarene neto
dobiti, jer bi u suprotnom došlo do smanjenja postojećeg kapitala.
2
Isplata dividendi može da bude i ograničena ili i obustavljena. Da bi se zaštitili
poverioci, mnoge zemlje su propisima ograničile bilo koji vid isplate dividendi koji
preduzeće dovodi u stanje nelikvidnosti zbog ne blagovremenog plaćanja dugova. Takođe,
1
B. Komnenić „Finansijski menadžment“ Visoka Poslovna Škola, Novi Sad, 2009.
2
V. Zakić, „Raspodela dobiti i politika dividendi“, Visoka Poslovna Škola, Novi Sad, 2010.
5
Aco Mandić, Seminarski rad Politika dividendi korporativnog preduzeća
sami kreditori, pri odobravanju kredita, mogu u okviru kreditnih ugovora da zahtevaju
klauzulu po kojoj preduzeću nije dozvoljeno da isplaćuje dividende sve dok ne vrati uzeti
kredit.
Isplate dividendi smanjuju sopstveni kapital, ali i gotovinu neophodnu za
investiranje, čime one mogu direktno uticati i na investicione odluke. Novac isplaćen za
dividende, kada postojj mogućnosti povoljnog ulaganja, preduzeće će nastojati da pribavi
emitovanjem novih akcija ili zaduživanjem. Postoje i altemativni načini distribucije
sredstava akcionarima, ođ kojih su najznačajniji otkup sopstvenih akcija i podela akcija
preduzeća umesto gotovinskih dividendi.
3
U zakonskoj praksi većine zemalja. postoje određena ograničenja za isplate dividendi.
Pravilo neto profita zabranjuje dividendna plaćanja koja prevazilaze neto dobitak tekuće i
neraspoređeni dobitak iz ranijih godina. Pravilo održanja uloženog kapitala određuje da se
sva plaćanja moraju odvojiti izvan orginalno uloženog kapitala. Pravilo insolventnosti
zabranjuje nelikvidnim preduzećima da plaćaju dividende.
Prema shvatanjima većine menadžera, politika dividendi utiče značajno na vrednost
preduzeća i time na proces stvaranja vrednosti za vlasnike. Sa druge strane, jedan manji broj
menadžera 1 znatan broj akademskih istraživača dovodi u pitanje značaj politike dividendi.
Neki od njih čak smatraju da je ova politika potpuno irelevantna. To znači da bez obzira
koliko se pažljivo formira politika dividendi, neće biti uticaja na proces stvaranja vrednosti za
akcionare. Postoje čak i treća shvatanja, prema kojima dividende utiču negativno na vrednost
akcija, pre svega, iz dva razloga: (1) usled poreskih nepogodnosti dividendi u odnosu na
kapitalne dobitke; (2) njihovom isplatom menadžeri priznaju da ne znaju kako da uptrebe
novčana srestva koja bi se koristila za isplatu dividendi, treba da bude investiran u projekte sa
pozitivnom sadašnjom vrednošću, čime se stvara vrednost za vlasnike.
1.1. Proces isplate dividendi
Uopšte uzevši, koporacije u Sjedinjenim Američkim Državama isplaćuju dividende na
svaka tri meseca, kvartalno, a s druge strane korporacije u drugim zemljama najčešće se
opredeljuju za isplate na godišnjoj ili polugodišnjoj (šestomesečnoj) osnovi.
3
N. Vunjak, Lj. Kovačević “Finansijska tržišta i berze”, Ekonomski fakultet, Subotica, 2009.
7
Aco Mandić, Seminarski rad Politika dividendi korporativnog preduzeća
Hronološki prikaz isplate dividende
Izvor:
D. Đorđević, M. Carić, A. Nikolić, „Korporativne finansije”, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment st. 423.
Dividende se mogu klasifikovati na nekoliko načina. One se mogu isplaćivati u novcu
ili u novim akcijama. Isplata dividende novim akcijama rezultira povećanjem broja
emitovanih akcija i, uopšte uzevši, smanjenjem cene pojedinačne akcije.
Dividende mogu biti redovne li specijalne. Redovne dividende isplaćuju se u
jednakim, preciznm utvrđenim intervalima (kvartalno, polugodišnje ili godišnje) dok
specijalne dividende isplaćuju se uz redovnu dividendu, u intervalima koji najčešće nisu
redovni. Američke korporacije najčešće isplaćuju redovne dividende na tri meseca
(kvartalno). Katkada korporacije isplaćuju dividende iz sredstava koja prevazilaze zadržane
zarade prikazane u njihovim bilansima. Reč je o tzv. likvidacionim dividendama. Takve
dividende poreska uprava ocenjuje kao prinos na kapital,a ne kao obični prihod. Sledstveno
tome, one na različite načine mogu uticati investitore.
1.2. Pokazatelji dividendne politike
Načelno, dividende koje korporacija isplaćuje mogu se utvrditi na osnovu dva
parametra. Prvi parametar označava se sintagmom dividendni prinos. On predstavlja količnik
isplaćene dividende (godišnje dividende po akciji) i cene akcije:
