UNIVERZITET U PRIŠTINI
SA SEDISTEM U KOSOVSKOJ MITROVICI
FAКULTET TEHNIČКIH NAUКA
TEHNOLOŠKO INŽENJERSTVO
MODUL: PREHRAMBENA TEHNOLOGIJA
Seminarski rad
Tema: Ponašanje teških metala iz industrijskih i komunalnih
deponija u životnoj sredini
Profesor: Student:
Dr Irma Dervišević Marko Agatonović 1/16
Dragan Obradović 6/16
Kosovska Mitrovica, 2020 god.
1. Teški metali
Teški metali su metali čija je gustoća veća od 5g/cm
3
.
Čitav niz ovih metala je u obliku elemenata u
tragu neophodan, esencijalan za mnogobrojne funkcije u ljudskom organizmu. Njihov manjak
dovodi do pojave ozbiljnih simptoma nedostatka. Najbolji primeri su anemija kod manjka gvožđa,
dijabetes kod manjka hroma, problemi u rastu kod manjka nikla.
Najčešće je pitanje toksičnosti, zapravo samo pitanje količine, a ovaj raspon veoma varira kod
svakog pojedinog elementa. Tako se dnevna neophodna količina kobalta, središnjeg atoma
vitamina B12 koji je nužan u stvaranju eritrocita kreće oko 0.1 mikrogram. U količinama od 25 - 30
miligrama/dan nastupaju simptomi trovanja
koji obuhvataju poteškoće od strane
gastrointestinalnog trakta, srčana i bubrežna oštećenja. Ostali elementi kao na primer talijum,
otrovni su u bilo kojoj količini.
U tabeli broj 1 prikazane su industrijske grane koje emitiraju teške metale.
Tabela broj 1. Industrijske grane kao emiteri teških metala
Industrijska Grana Cd Cr Cu Hg Pb Ni Sn Zn
Papirna industrija
-
+
+
+
+
+
-
-
Petrohemije
+
+
-
+
+
-
+
+
Proizvodnja hlora
+
+
-
+
+
-
+
+
Industrija đubrivo
+
+
+
+
+
+
-
+
Željezare i čeličane
+
+
+
+
+
+
+
+
Teški metali mogu u obliku finih čestica prašine dospeti u atmosferu, odakle se talože u vodama i
tlu. U vodama se brzo razređuju i talože kao teško topljivi karbonati, sulfati ili sulfidi na dnu
vodenih površina. Na slici 1 prikazani su procesi rasporeda zagađenja u životnoj sredini.
Slika 1. Procesi rasporeda zagađenja u životnoj sredini
Kada se adsorpcijski kapacitet sedimenata iscrpi, raste koncentracija metalnih jona u vodi.
Kruženje teških metala u prirodi veoma ovisi o promenama kojima ovi metali podležu.
1.1. Toksičnost teških metala
Toksičnost teških metala posebno se pojačava kroz postupak heliranja i stvaranja sulfida s biološki
aktivnim stvarima, naročito enzimima. Ovo je postupak koji se naziva biometilacija. Posebnu
toksičnost pokazuju metaloorganski spojevi žive, olova, kroma i selena.
Povišena koncentracija teških metala može biti uzrok nastanka autoimunih oboljenja, pri čemu se
stvaraju antitela usmerena protiv vlastitih organa. Najčešći primeri su različite vrste alergija, a kod
žena smetnje u funkciji žutog tela jajnika (corpus luteum) koje priprema sluznicu maternice za
implantaciju oplođenog jajašca.
Pretpostavlja se da teški metali, također utiču na metabolizam cinka, pri čemu izazivaju njegov
manjak. Manjak cinka može izazvati smetnje u funkciji hipofize, štitnjače, nadbubrežne žlezde,
jajnika i testisa, što se može negativno odraziti na plodnost.
Prvi simptomi trovanja javljaju se u organima za varenje, a zatim u nervnom sistemu.
Drastično treba smanjiti korištenje fungicida koji sadrže živu.
U namirnicama životinjskog porekla živa se nalazi isključivo u obliku metilžive, dok je u biljkama
Hg uglavnom vezana u neorganskom obliku.
Ribe uzimaju Hg iz okoline, školjke nakupljaju Hg u skoro 3000 puta većoj razini od
koncentracije u njihovu okolinu.
Anorganska Hg, uglavnom oštećuje bubrege. Akutno trovanje organskim jedinjenja žive
(metilživa) izaziva teške neuromuskularne i neurološke defekte (veže se za sulfihidrilne, amidne,
karboksilne, i druge skupine; izmedju ostalog, blokira kalcijeve kanale), koji mogu dovesti do
smrti; metilživa je i razvojni toksin (inhibira deljenje stanica fetusa) koji uzrokuje neurološke
poremećaje.
Živine pare
nastaju u automobilskoj industriji (ograničenje od 2000. godine), sadrže je
fluoroscentne lampe (ulična rasveta), produkuju je naftna industrija i spaljivanje fosilnih goriva,
redovni su pratioci vulkanskih erupcija. Hg-pare se nalaze i u toplomerima, sa kojima se mora
veoma pažljivo rukovati da nebi došlo do razbijanja (iscurila bih Hg što predstavlja ekstremno
visoku količina Hg u prostoru.
Živini
amalgami
(legure žive s metalima)
poznat je pod nazivom
zubni amalgam
(“plomba”); Hg+Ag a sadrži i Cu, Sn i Zn. Koristi se u zubnoj tehnici za popravljanje zuba, tj.
popunjavanje šupljina oštećene površine zuba. Štetnost živinog amalgama nije dokazana. I pored
toga u nekim zemljama sveta, npr. u Nemačkoj zabranjena je njegova upotreba u te svrhe.
Pretpostavlja se da kod nas, u jednoj ordinaciji prosječnog kapaciteta se troši oko 1kg Hg/god.
Toksičnost metil žive
Dimetil živa
