Poremećaj metabolizma masti

REZIME

Masti koje se nalaze u organizmu (trigliceridi, masne kiseline, steroidi i fosfolipidi) delom su egzogenog, a delom endogenog porekla. Poremećaji metabolizma masti se dele na: poremećaje digestije i apsorpcije masti, kvantitativne poremećaje sadržaja masti u krvi i lipidoze. Poremećaji digestije i apsorpcije masti manifestuju se pojavom masnih stolica (steatorejom). Kvantitativni poremećaji sadržaja lipida u krvi predstavljaju promenjenu koncentraciju lipida u krvi: povećanje, smanjenje ili narušen odnos između pojedinih frakcija. Dele se na primarne i sekundarne. U primarne spadaju: primarna hiperholesterolemija, primarna hipertrigliceridemija, primarna kombinovana hiperlipoproteinemija i retki autozomno recesivni poremećaji lipoproteina. Sekundarni poremećaji koncentracije lipida u plazmi su poremećaji metabolizma lipoproteina koji mogu da se jave tokom mnogobrojnih bolesti ili tokom primene nekih lekova. Lipidoze su bolesti deponovanja masti, a mogu biti primarne i sekundarne. Primarne lipidoze nastaju usled naslednih nedostataka funkcionalnih enzima koji su uključeni u razgradnju lipida. Sekundarne lipidoze su: steatoza jetre, ateroskleroza i gojaznost.

KLJUČNE REČI: primarne hiperholesterolemije, primarne hipertrigliceridemije, primarne kombinovane hiperlipoproteinemije, retki autozomno recesivni poremećaji lipoproteina, steatoza jetre, ateroskleroza, gojaznost…

UVOD
Zajednička osobina masnih supstanci je hidrofobnost, njihova nerastvorljivost u vodi. Masti koje se nalaze u organizmu delom su egzogenog, delom endogenog porekla. Masti se u organizmu nalaze u obliku: triacilglicerola, masnih kiselina, steroida, fosfolipida (glicerofosfolipida, sfingomijelina, cerebrozida). Koncentracija ukupnih masti u plazmi je 5 – 10 g/l. Normalna koncentracija pojedinih vrsta masti je prikazana u tabeli 1.