Poreski postupak i poreski dužnici sa osvrtom na poresku upravu u našoj zemlji i reformu iste

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

Pristupni rad

iz

predmeta

PORESKA I BUDŽETSKA KONTROLA I REVIZIJA

Tema: Poreski postupak i poreski dužnici sa osvrtom na poresku upravu u našoj zemlji i reformu 

iste

Mentor: dr Jasminka Đurović

Student: Filip Marković 38/18 S-J

Jagodina, decembar 2018. godine

S A D R Ž A J 

UVOD..............................................................................................................................................1

1.PORESKI SISTEM.................................................................................................................2-3

2.ELEMENTI OPOREZIVANJA I PORESKI POSTUPAK................................................3-5

2.1Poreski postupak.............................................................................................................5

3.PORESKA OSNOVICA I PORESKE OLAKŠICE............................................................5-7

3.1Poreske olakšice..........................................................................................................6-7

4.PORESKI OBVEZNIK..............................................................................................................7

5.KLASIFIKACIJA POREZA..................................................................................................8-9

6.PORESKI SISTEM NAŠE ZEMLJE..................................................................................9-11

7.PORESKA NAČELA..........................................................................................................11-15

7.1Ekonomska poreska načela......................................................................................12-15

8.SAVREMENI PORESKI SISTEMI..................................................................................15-18

9.PORESKA   UPRAVA   U   SRBIJI   DANAS   I   REFORMISANJE   PORESKE 

UPRAVE..................................................................................................................................18-22

9.1Web sajt Poreske uprave...............................................................................................19

9.2Informacioni sistem i elektronski servis u Poreskoj upravi.....................................19-20

9.3Reformisanje poreske uprave..................................................................................20-22

9.3.1Dodatne stvari koje treba predvideti zakonom..............................................22

ZAKLJUČAK.........................................................................................................................23-24

LITERATURA.............................................................................................................................25

1.PORESKI SISTEM

Iako postoji veliki broj faktora koji utiču na to da se poreski sistemi razlikuju od jedne do druge 

zemlje, ipak se mora reći da postoji niz konstantnih poreskih oblika koji se javljaju u većini 

država. To znači da poreski sistemi počivaju na konceptu poreskog pluralizma, a ne monizma. 

Pored standardnih poreskih oblika (kao što su porez na dohodak fizičkih i pravnih lica, porez na 

promet, akciza, porez na imovinu i dr.), koji čine poreski sistem većine zemalja, postoji veliki 

broj spečifičnih fiskalnih oblika koji nisu u velikoj meri izdašni, ali odražavaju trenutnu poresku 

politiku neke zemlje, odnosno uvedeni su sa nekim posebnim razlogom.

Osnovni   zadatak   poreskog   sistema   i   poreske   politike   je   prilagođavanje   okolnostima   i 

činjenicama koje su odlučujuce za proces oporezivanja. 

Naime,   stalne   promene   uslova   privređivanja   direktno   utiču   na   promene   poreskih   propisa   i 

ukidanje pojedinih poreskih oblika, odnosno uvođenje novih, promene poreske stope i osnovice. 

Poreski   sistemi   savremenih   država   međusobno   se   razlikuju   ne   samo   u   odnosu   na   sastavne 

elemente, nego i u pogledu učešća pojedinih poreskih oblika u strukturi javnih prihoda fiskalnog 

karaktera. 

Navedene razlike nastaju zbog različitih faktora, od kojih su najvažniji sledeći :

a)

Razvijenost privrede –  

U razvijenim zemljama veće učešće u strukturi javnih prihoda 

imaju   porez   na   dohodak   i   porez   na   imovinu,   s   obzirom   na   visok   dohodak   po   glavi 

stanovnika. Učešće ovih poreskih oblika u manje razvijenim zemljama je znatno niže. U 

ovim zemljama veće učešće imaju porezi koji pogađaju potrošnju, odnosno porez na 

promet i akcize.

b)

Društveno   -   ekonomsko   uređenje   (sa   aspekta   razvijenosti   tržišne   privrede)   –  

U 

zemljama sa razvijenim tršišnim privredama poreska politika se vodi na način da se 

obezbedi   optimalnost   u   ostvarivanju   alokativnih   i   redistributivnih   ciljeva.   Poreski 

podsticaji   su   relativno   rasprostranjeni   i   osnov   za   njihovo   propisivanje   su   čvrsto 

postavljeni   kriterijumi   koji   su   uglavnom   ekonomske,   ekološke   ili   socijalno-političke 

prirode. U nerazvijenim tržišnim privredama porezi i drugi javni prihodi koriste se kao 

transfer sredstava iz državnih preduzeća u budžet. Kod oporezivanja prometa propisan je 

veliki broj različitih poreskih stopa, kao i brojna poreska oslobodenja. Udeo poreza koji 

se prikupi od stanovništva uglavnom je beznačajan.

c)

Fleksibilnost pojedinih poreza – 

Uz pretpostavku da se poreske stope i poreske olakšice 

ne   menjaju,   na   promene   u   strukturi   poreskog   sistema   utiču   promene   u   privrednim 

kretanjama, na primer, u uslovima inflacije koja se u većoj ili manjoj meri javlja u većini 

zemalja.

d)

Struktura radne snage – 

Najefikasniji mehanizam za naplatu poreza na dohodak fizičkih 

lica je naplata ovog poreza u momentu isplate, odnosno po odbitku. Međutim, to nije 

moguće kada veliki broj lica obavlja samostalno svoju delatnost, i u tom slučaju porez 

plaća na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. U zemljama gde je veći udeo lica 

koja samostalno obavljaju delatnost, udeo poreza na dohodak fizičkih lica je relativno 

manji. 

e)

Stepen otvorenosti ekonomije –  

U zemljama koje nastoje da ostvare što veće učešće 

spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu vodi se računa o poreskom sistemu 

( naročito kada su u pitanju posredni porezi), i to u smislu uvođenja poreskih oblika koji 

će pospešivati izvoz. Reprezentativni poreski oblik je porez na dodatu vrednost.

2.ELEMENTI OPOREZIVANJA I PORESKI POSTUPAK

Osnovni elementi oporezivanja

2

  su: 

a) poreski obveznik, 

b) predmet oporezivanja, 

c) poreska osnovica, 

d) poreska stopa, i 

e) poreske olakšice

Poreski obveznik

  je ono fizičko ili pravno lice koje je zakonom obavezno da plati porez. To 

znači da ne mora svako lice biti poreski obveznik, već samo ono za koje zakon utvrdi. Poreski 

obveznik naziva se još i poreski subjekt. Međutim, to nije aktivan subjekt, već pasivan subjekt. 

2

 Kulić M,, (2003) „

Finansijski menadžment

“, Beograd, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, str.62

2.1Poreski postupak

Poreski   postupak   pokreće   Poreska   uprava   po   službenoj   dužnosti,   a   izuzetno   po   zahtevu 

stranke.Poreski postupak se pokreće kad Poreska uprava izvrši ma koju radnju u cilju vođenja 

postupka. Ako Poreska uprava po zahtevu stranke utvrdi da nema uslova za pokretanje poreskog 

postupka,  u  skladu  sa  zakonom,  doneće  o  tome  zaključak,  protiv  kojeg  je  žalba dopuštena. 

Poreski akt je poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli 

i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.

4

3.PORESKA OSNOVICA I PORESKE OLAKŠICE

Poreska osnovica se određuje za svaki poreski oblik. Ona može biti: 

1. stvarna

2. pretpostavljena

Stvarna poreska osnovica utvrđuje se na osnovu podataka koji odražavaju ekonomsku snagu 

poreskog obveznika. Pretpostavljena poreska osnovica se utvrđuje na osnovu pretpostavke da je 

poreski obveznik ostvario prihod ili dohodak. Ona se utvrđuje od strane poreskog organa u 

slučaju kada poreski obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slučaju paušalnog oporezivanja. 

Visina poreske osnovice može se utvrditi uz pomoć metoda: 

a) direktan metod

b) indirektan metod

c) službeni metod

d) parifikacija

Kod direktne metode poreska osnovica se utvrđuje na bazi podataka koje je poreski obveznik 

dostavio poreskom organu, a koja je produkt knjigovodstvene evidencije. Ovom metodom se 

utvrđuje   porez   na   dobit   preduzeća   i   porez   na   dohodak   građana   na   prihode   od   samostalne 

4

 Član 33. Zakona o poreskom postupku Republike Srbije  

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poreskom_postupku_i_poreskoj_administraciji.html

  (datum   pristupa 

04.12.2018)