4
1. ПОШТАНСКИ БРОЈ И АДРЕСНИ КОД КРОЗ
ИСТОРИЈУ
Данас нам је сасвим нормално да путем поште шаљемо и примамо писма и пакете.
Међутим, премда је идеја о поштанској служби никла врло давно, она се остваривала
веома споро. У старо доба, у Ирану и Риму, држава се бринула о испоруци порука, али су
се те поруке односиле искључиво на државне послове. Током средњег века, удружење
трговаца и нека већа универзитета одржавали су посебну и ограничену поштанску службу,
којом су се користили искључиво њени чланови. Тек су у 16. веку владе неких земаља
почеле уводити редовну поштанску службу; најпре због тога што су на тај начин могле
надзирати сумњиву преписку; затим, због тога јер је поштанска служба представљала
извор прихода; и коначно, зато што је обезбеђивала услуге потребне јавности.
1
Данас је као основа за обављање поштанских услуга практично остао само овај
трећи разлог. Краљ Хенри VIII је имао поштанску службу у Енглеској, а његови су
насљедници ту службу проширили. Године 1609. само су службене листоно- ше могли
преносити поруке у облику писма. Међутим. лондонски трговци су 1680. године основали
сопствену службу испоруке писама у граду и околини. То је била тзв. "пени-пошта" -
једно писмо стајало један пенни. Та је пошта пословала врло успешно, па ју је енглеска
влада преузела и наставила њен рад све до 1801. године. Читав тај систем коначно је
промењен 1840. године. Уведене су поштанске марке и јединствене тарифе за сва места у
земљи, а разлика је постојала једино у вези са тежином поштанске пошиљке. Све остале
државе организовале су свој поштански систем по узору на онај у Великој Британији.
Пошта је врста услуге која се односи на пријем, разношење, превоз и испоруку:
писама, дописница, разгледница, новца, судских и војних позива, пакета и
слично.Наплаћивање услуга обично иде у виду поштанских марака које се лепе на коверат
или се наплаћују у облику таксе уз пошиљку и оверава печатом.
Сакупљање поштанских марака (обично ретких примерака) назива се филателија.
Овом активношћу се баве филателисти.Истим именом „пошта“, назива се и грађевински
објекат у којем су смештене службене просторије предузећа за вршење поштанских
услуга. Свака пошта има свој поштански број, у Србији је тај број петоцифрен нпр. за
Крупањ је то 15314 итд. Прве две цифре обично представљају позивни телефонски број за
то место. Обично се у пошти налази и телефонска говорница, што у време када је било
мало телефонских прикључака, а нарочито пре увођења мобилне телефоније, било
посебно значајно.
Предузећа за пружање поштанских услуга, раније су по правилу обављала и
телеграфски и телефонски саобраћај, па је заједничка скраћеница била ПТТ.Данас се у
Србији пружањем поштанских услуга бави Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија“,
користећи за ове своје активности назив (робну марку) Пошта.Пошта је појам који
означава:
пошту као врсту услуге пријему преносу и дистрибуцији пошиљки,
1
Бујонић Ј., „Аутоматски пословни методи”, БиХ, 2008., страна 8
5
пошту као институцију која се бави дистрибуцијом пошиљки и
пошту као зграду где се налазе просторије за рад службеника поште.
Поштар је врста занимања и то је службеник поште који носи поштанске пошиљке
до крајњег корисника. Поштар има посебну униформу и превозно средство. Раније су се
користили коњи касније бицикли а сада мотоцикл и аутомобили за превоз поште.
Слика 1:
Коришћење услуге ПАК у Србији
1.1. Поштански транспортни код
Поштански број или поштански код представља низ бројки или слова којим се
обележавају поштанске пошиљке, ради њихове брже и боље обраде. Коришћење
поштанског кода настаје са првом употребом машина за сортирање и разврставање, што
обухвата механизовано и аутоматизовано дељење и усмеравање пошиљака. Прву пут
поштански код примењује пошта Западне Немачке 1960. године, али убрзо затим многе
националне поште прихватају овај систем обележавања пошиљака. Данас готово све
земље света користе поштански код изузев Северне Ирске, Панаме и Хонгконга.
Поштански код може бити:
2
алфабетски,
нумерички и
алфа-нумерички.
Алфабетски поштански код
састављен је из слова, која су заступљена у називу
одредишне поште и адреси пошиљке. Обично се код састоји од два или више слова. Данас
се овај тип кода ретко примењује.
2
Букумировић М, Чупић А., „Аутоматска идентификација и праћење пошиљака у стратегији технолошког
развоја савремене поште”, ПОСТЕЛ 2004, Саобраћајни факултет, Београд, 2004.,страна 3-13.
