Postupci i faze u obradi steta

UVOD

Zakonska i ugovorna obaveza osiguravača je isplata šteta, odnosno nadoknada nastale štete iz osiguranja.Postupanje osiguravača i njegov odnos prema osiguraniku u procesu obrade i nadoknade štete umnogome govori o samom kvalitetu osiguranja i oslikava na najbolji način osiguravajuću kompaniju.Zbog raznovrsnosti rizika i vrsta osiguranja sam postupak obrade štete je veoma složen i predstavlja veliki izazov za profesionalni kadar osiguravača, posebno u slučajevima kada se radi o velikim i složenim štetama.
Zbog složenosti postupka obrade šteta neobhodno je da u svim njegovim fazama učestvuje stručno osposobljeno osoblje i da se poštuju zakonske i druge regulative.Postojeća zakonska regulativa ne daje jasna uputstva i pravila za odnos osiguravača i osiguranika u postupku rešavanja nastale štete i njene likvidacije.Osiguravajuće kompanije poseduju spostvena uputstva i procedure sa definisanim postupcima i fazama obrade za svaku vrstu osiguranja kojim se bavi.1Poželjno je i preporučljivo da se postupak obrade i likvidacije štete sprovodi u jednom profesionalnom, partenerskom odnosu izmedju zainteresovanih strana.Uspešno rešen osigurani slučaj je najbolja preporuka za osiguravajuću kompaniju kod potencijalnih klijenata.
Radi boljeg razumevanja redosleda i toka aktivnosti, kao i komplikovanog međusobnog odnosa osiguravača i osiguranika treba istaći sledeće faze u postupku obrade šteta2:
• Prijava šteta
• Evidentiranje šteta
• Uviđaj i procena šteta
• Likvidacija šteta
• Kontrola šteta u postupku likvidacije
• Odobrenje i isplata šteta
1.Prof.J.Miloradić: „Osiguranje“,Fakultet za uslužni biznis,Sremska Kamenica, 2006, str.78
2.Prof.J.Miloradić:“Tehnologija osiguranja“, Beograd, 2010, str.283
1. Prijava i evidentiranje šteta
Nastupanje osiguranog slučaja, odnosno nastanak osigurane opasnosti na osiguranom predmetu predstavlja osnov za početak prijave štete.
Prijavu štete vrši osiguranik ili lice ovlašćeno od strane osiguranika.Prijava se po nastanku štetnog događaja može izvršiti pismenim putem, usmeno, telefonslim putem i slično.Usmena ili telefonska prijava se mora u što kraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od tri dana od nastanka osiguranog slučaja, potvrditi pismenim putem.U novije vreme prijava osiguranog slučaja može se izvršiti i putem interneta.Moderne osguravajuće kompanije imaju razvijene informacione sisteme koji omogućavaju prijavu štete bez obzira na lokaciju osiguranika.Takođe i razgranata mreža predstavništava osiguravajuće kompanije omogućava laku i brzu neposrednu prijavu nastanka osiguranog slučaja.
Pismena prijava nastanka osiguranog slučaja podnosi se na odgovarajućem obrascu osiguravača.Različite osiguravajuće kompanije imaju i različite obrazce za prijavu osiguranog slučaja.Obrazci se takođe razlikuju i za različite vrste osiguanja u okviru iste osiguravajuće kompanije.Obrazac za prijavu štete sadrži osnovne podatke o nastaloj šteti kao što su:

• datum i vreme nastanka štete
• predpostavljeni uzrok i obim štete
• predmeti na kojima je nastala šteta
• polisa po kojoj se podnosi prijava

Sve ovo govori u prilog tipizirane prijave štete , kako bi se na osnovu
nje mogao formirati predmet i nastaviti utvrđena procedura.3Određene vrste šteta osiguranik je obavezan, osim osiguravaču, da prijavi i nadležnim državnim organima.Saobraćajni udesi, požar, ili provalna krađa su neki od slučajeva koji se moraju prijaviti nadležnim organima MUP-a.