Požari i eksplozije

Svakodnevne aktivnosti čoveka bilo u procesu rada ili življenja u vezi su sa pojavom određenih stanja-opasnosti, koja utiču na njegovo zdravlje i zagađivanje životne sredine. U stručnoj literaturi, opasnost se definiše kao stanje sistema u kome prisustvo izvora emisije, energije supstanci ili prekomerna psihofizička i informaciona opterećenja, mogu da dovedu do ugrožavanja zdravlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara. U Rečniku srpskog književnog jezika, pod pojmom opasnost se podrazumeva: opasno stanje, položaj, situacija. Takođe, opasnost se definiše i kao stanje sistema u kome postoji verovatnoća gubitka kontrole nad materijalnim, energetskim i/ili informacionim tokovima u sistemu. Gubitak kontrole nad nekim od navedenih tokova prati pojava i razvoj faktora opasnosti. Ukoliko je gubitak sistema sigurna posledica pojave, razvoja i distribucije faktora opasnosti, ne može se govoriti o riziku. On se podrazumeva sa određenom verovatnoćom, ali isto tako postoji i određen nivo verovatnoće da do gubitka neće doći. Pod opasnošću se podrazumevaju pojave, procesi, delovanja ili uslovi, koje poseduju potencijal, koji može naneti štetu ljudskom zdravlju, dovesti do smrti ljudi, naneti štetu životnoj sredini, dovesti do oštećenja objekata antropogenog porekla. Treba podvući verovatnu prirodu tog pojma. Opasnost-predstavlja preteču mogućih negativnih događaja, a ne same te događaje. Oni se mogu desiti, ali se mogu i ne desiti.
Hazard se može definisati kao opasno stanje ili opasan događaj koji predstavlja potencijalnu pretnju i može da nanese štetu ljudima, svojini ili životnoj sredini. Hazardi mogu da se svrstaju u dve kategorije: prirodni i hazardi prouzrokovani ljudskim aktivnostima . Prirodni hazardi su oni koji nastaju usled prirodnih fenomena (meteorološkog, geološkog pa čak i biološkog porekla). Primeri prirodnih hazarda su cikloni, cunamiji, zemljotresi i erupcije vulkana koje su isključivo prirodnog porekla.