Pravo EU

1. Evropski savet kao najviši organ EU

•  Osnovan je dec.74god, zaseda 2 do 3 puta godišnje. Sačinjavaju ga šefovi država i ili vlada zemalja članica, kao i predsednik Evropske Komisije u pratnji ministara spoljnih poslova i jednog komesara Evropske Komisije. Na tim zasedanjima čelnici raspravljaju o važnim pitanjima za EU. Mastrihtskim ugovorom Esavet je postao glavni pokretač inicijativa Unije i telo koje rešava sporna pitanja koje Savet ministara nije. Lisabonskim ugovorom, ESavet je dobio stalnog predsedavajućeg van Rompej.

2. Savet ministara EU

•  SM je zasnovan na osnovu ugovora o EU i ugovora o EZ. Sedište je u Briselu, sednice se održavaju u Luxemburgu svake god u avg, sep i okt. U njegovoj nadležnosti je pravo donošenja odluka, koordinacija nacionalnih politika članica, međusobno obaveštavanje i izvršne nadležnosti. Sačinjava ga po jedan predstavnik svake zemlje članice, na ministarskom nivou i taj sastav zavisi od tema koje se obrađuju. Nastao je iz Saveta Evropske zajednice za ugalj i čelik.
•  Ima zakonodavnu delatnost, zemlje članice pronalaze kompromis između svojih ideja kao i interesa drugih država EU, naređenih evropskih ciljeva i predloga Komisije EU. Glasanje se vrši na principu jednoglasnog odlučivanja (osetljiva pitanja, svaka članica ima po jedan glas sa istom težinom) i na principu većinskog odlučivanja (suprotno, različita težina glasa).

3. Evropski parlament

•  Do velikog proširenja 2004.g parlament je brojao 626 poslanika, koji se biraju na 5 godina. U ugovoru iz Amsterdama br. 700 a kasnije, ugovor iz Nice 732. Parlament biraju svi građani zemalja-članica EU na neposrednim izborima. Pripadnost političkim grupama u Evropskom parlamentu važnija je od lojalnosti zemljama članicama iz kojih potiču poslanici. Glasa se većinom glasova prisutnih ili apsolutnom većinom svih poslanika. Sedište je u Strazburu. Većina sastanaka političkih grupa održava se u Briselu.
•  Od 1958g postoji parlament (pre skupština) potvrđen Jedinstvenim evropskim aktom. Ugovorima iz Mastrihta i Amsterdama proširivale su se nadležnosti: zakonodavna funkcija; budžetska; izbori i obrazovanje i kontrola rada izvršne vlasti; informisanje građanina birača koje parlament zastupa. Evro Parlament sarađuje sa Evropskom Komisijom i Savetom, ali ne može da zaustavi donošenje odluka. Postupak: pokreće ga Komisija, dostavlja Parlamentu, zatim ide Savetu, pa ponovo Komisiji koja priprema drugu verziju koju Parlament prihvata ili odbacuje vetom (koji može komisija ukinuti) ili usvaja amadmane.

4. Evropska Komisija

•  Komisija obezbeđuje uspešno funkcionisanje zajedničkog tržišta; brani interese zajednica i predstavlja Evropsku Uniju na međunarodnoj sceni. Ima pravo i inicijativu unutar zakonodavnih postupaka EU, pravo sudelovanja u pripremi, izradi, primeni i nadzoru propisa Unije; pravo zakonodavne vlasti; ugovaranje međunarodnih sporazuma; zastupanje pred trećim zemljama…
•  Sedište Komisije je Brisel. Svaka članica šalje u sastav Komisije po jednog Komesara (veće i do 2). Radi efikasnijeg rada to se odvija kroz institucije nazvane generalnim direkcijama. Ako bi je poredili sa državom, Komisija je Vlada EU. Ona je čuvar ugovora i prava zajednice. Komisija interveniše i može da podigne tužbu pred Evropskim sudom pravde. Ima pravo izrade nacrta zakona. Predlaže budzet i nakon usvajanja u Savetu i parlamentu, brine o raspoređivanju sredstava. Stara se o upravljanju fondovima. Sadašnja Komisija ja na čelu sa Žoze Barosom, a od Lisabonskog ugovora uvedena je funkcija Visokog predstavnika EU (Ešton).