Pravo Evropske unije – I kolokvijum

Pravo Evropske unije – I kolokvijum

-Eu je medjunarodna organizacija svoje vrste odnosno sui generis. Eu je sui generis zato sto ima velike nadleznosti. Eu ima odlike medjunarodne organizacije zato sto se zasniva na Lisabonskom sporazumu, koji je po svojoj prirodi medjunarodni ugovor.
-Moto Eu je ujedinjeni u razlicitosti.
-Eu nema Ustav I Zakone, vec direktive, regulative itd.
-Euro moneta pojavila se u stvarnosti 2002. godine.
-Ima 17 drzava clanica u eurozoni.
-Kriterijumi konvergencije su: 3% inflacije, 60% javni dug u BDP, 3% budzetski deficit.
-Srbija je stekla status kandidata odlukom Evropskog saveta 1.3.2012. godine
-fisc-budzet
-Eu ima 28 drzava clanica. Eu ima 490 miliona ljudi, sto je 7% svetske populacije,
-Evropska zajednica za ugalj I celik je osnovana 1951 godine Pariskim ugovorom (stupio na snagu 1.1.1952) na period od 50 godina, I prestala je sa radom 2002. Godine.
-1957. Godine Rimskim ugovorima osnovane su Evropska ekonomska zajednica I Evropska zajednica za atomsku energiju. Rimski ugovori su stupili na snagu 1.1.1958. godine.
-Srz ideje osnivanja Evropske ekonomske zajednice su 4 slobode: Sloboda kretanja lica, robe, pruzanja usluga I kapitala. Zajedničko tržište Evropske unije je bazirano na četiri osnovne slobode. Osnovne slobode u EU su popularno nazvane stubovi zajednice. Ključnu ulogu u konstituisanju zajedničkog tržišta ima sloboda kretanja roba.
-Evropska ekonomska zajednica je sinonim za zajednicko trziste
-Postoje politicki i ekonomski razlozi za osnivanje Eu.
-Ciljevi nastanka EEZ i EZUC su politicki (spreciti buduci rat, i povecati znacaj Eu) i ekonomski (formiranje jedinstvenog trzista na kome vladaju 4 slobode, slobodna konkurencija i funkcionalna trzisna privreda.
-Sporazum iz Mastrihta predstavlja granicnu liniju i za EEZ i za EU. Za EEZ je znacajan jer je njegovim stupanjem na snagu otpoceo proces transformacije dotadasnje ekonomske zajednice u politicku zajednicu pa je i formalno preimenovana u Evropsku zajednicu. Za Evropsku uniju Mastriski sporazum predstavlja osnivacki akt. Tako su posle stupanja na snagu Sporazuma iz Mastrihta paralelno postojale tri evropske zajednice: Evropska zajednica, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska zajednica za ugalj i celik, ali i novoosnovana Evropska unija. Evropska zajednica je prestala da postoji stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma.
-Prvi predlozi o osnivanju EU se javljaju pocetkom sedamdesetih godina i vezuju se za tadasnjeg predsednika Francuske De Gola, da bi posle 10 godina bili obnovljeni u Tindemansovom izvestaju iz 1972. U izvestaju je ambiciozno bilo predvidjeno da se Eu kao nezavisni politicki entitet ustanovi do kraja osamdesetih, medjutim ova ideja je realizovana tek Sporazumom iz Mastrihta 92. Godine, u kome je posebnim ugovorom o osnivanju pored postojece tri evropske zajednice uspostavljena i Eu. Nakon stupanja na snagu Sporazuma iz Mastrihta pravni polozaj Eu je dogradjivan i definisan kasnijim izmenama i dopunama Ugovora o Eu iz Amsterdama i Nice.
– Smatralo se na početku da će se stvaranjem zajedničkog tržišta na teritoriji EU postići najvažniji cilj, a to je harmonizacija razvoja ekonomskih politika država članica, kontinuirana i balansirana ekspanzija, povećanje stabilnosti, ubrzani rast životnog standarda i sadržajnija saradnja država članica uopšte.
– Prva evropska zajednica je Evropska zajednica za ugalj i čelik.
– Istog dana u Rimu, 25. marta 1957. godine, potpisani su ugovori: Ugovor o formiranju Evropske ekonomske zajednice i Ugovor o formiranju Evropske zajednice za atomsku energiju.
– Pravo EU ima dvojnu strukturu, pripada kategoriji međunarodnog prava i ima sui generis pravnu strukturu.
– Ugovor o EU potpisan je u Mastrihtu 07.02.1992. godine, a stupio na snagu 1.11.1993. godine.
-Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politički entitet nazvan Evropska unija-The Europen Union
– Amsterdamski ugovor je stupio na snagu 01.05.1999. godine.
-Pretežni deo Amsterdamskog ugovora odnosi se na dopune i izmene osnivačkih ugovora. On je u izvesnom smislu anticipirao donosenje Ugovora iz Nice.
-Ugovor o zajednici za ugalj i čelik, Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici, Ugovor o Euratom zajednici, Ugovor o Evropskoj uniji-su osnivacki ugovori
-Ugovor iz Nice se klasifikuje kao „novi“ ugovor o EU, i stupio je na snagu 1.2.2003. Nakon Ugovora iz Nice formirani su sledeći organi: Političko-bezbednosni komitet, Vojni Komitet EU, Generalštab EU.
– Ugovori koje EU sklapa sa trećim zemljama nakon stupanja na snagu osnivačkih ugovora moraju biti u saglasnosti sa istim.
– Merger ugovor je potpisan jer je bilo neophodno prilagoditi institucije nakon ozbiljnih najava pristupanja novih članova.
– Jedinstveni evropski akt (1986) je donet sa ciljem da se najkasnije do kraja 1992. godine formira unutrašnje tržište.
– Pakt za jugoistočnu Evropu je najznačajniji pokušaj trajnog regulisanja odnosa na Balkanu. Usvojen je 1999. godine.
– Početkom 1999. godine inicijativa regulisanja odnosa na Zapadnom Balkanu dobija naziv proces stabilizacije i pridruživanja
– Po pravilu države kandidati mogu održati referendum povodom članstva u EU.
-Posle pada Berlinskog zida i nestanka istocnog bloka (novembar 1989) u EU mogle su biti primljene Austrija, Švedska i Finska.
– Eu prvi put dobija pun pravni subjektivitet Sporazumom iz Lisabona koji je stupio na snagu 1.12.2009. godine i koji se smatra „Ustavom Eu“. Lisabonski sporazum se sastoji iz tri dela: Ugovor o Evropskoj uniji, Ugovor o funkcionisanju Evropske unije i protokoli i deklaracije koji su dodati uz ugovore. Promene do kojih se doslo Lisabonskim sporazumom su: 1. Uvedena je stalna funkcija predsednika Evropskog saveta, 2. Povecane su nadleznosti Evropskog parlamenta i nacionalnog parlamenta, 3. Eu je dobila puni subjektivitet. Trostuba struktura Eu koja je uvedena Sporazumom iz Mastrihta, Lisabonskim sporazumom je formalno ukinuta.