Средњошколски центар „Михајло Петровић Алас“ Угљевик
Пословно – правни техничар
МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРАВА
„ДОКАЗ И ВРСТЕ ДОКАЗА“
Ментор: Ученик:
Проф. Александра Богичевић
Јелена Рикић
Угљевик, 2022. године
Матурски рад
Јелена Рикић
4
1.ДОКАЗ
У циљу доношења правилне и законите одлуке утврђују се у испитном поступку
све правно релевантне чињенице околности. Ове чињенице на основу којих се доноси
одлука утврђују се доказима.
Под доказом се подразумjева процесно средство помоћу кога се орган који води
поступак увjерава да ли је која од правно релевантних чињеница истинита или није.
Као доказно средство употребиће све што је погодно за утврђивање стања ствари
и што одговара поједином случају, као што су то исправе, свједоци, изјава странке,
вјештаци, увиђај. Доказно средство као извор доказа, је све оно што садржи, или је
погодно да пружи доказ о чињеници која се утврђује.
Избор доказних средстава врши орган који води поступак водећи рачуна да
користи онај доказ који ће му у датој ситуацији најбоље користити за утврђивање
одређене чињенице.
Докази се могу разликовати на непосредне и посредне. Посредни докази се
користе у ситуацији кад нема непосредних доказа и они се најчешће односе на извјесне
друге чињенице које су у одређеној вези са чињеницом која се у поступку утврђује.
Предмет доказивања су само спорне и правно релевантне чињенице.
Службено лице које води поступак одлучује да ли неку чињеницу треба доказати
или не, зависно од тога да ли та чињеница може имати утицаја на рјешавање ствари. По
правилу, докази се изводе пошто се утврди шта је у чињеничном погледу спорно или
шта треба доказивати.
Чињенице које су опште познате се не доказују. Исто тако, не треба доказивати
чињенице чије постојање закон претпоставља, али је допуштено доказивање
непостојања тих чињеница, ако законом није другачије одређено.
Које су чињенице „општепознате“ оцјењује у сваком конкретном случају
службено лице које води поступак, у односу на одређени шири круг лица. Законске
претпоставке могу бити обориве и необориве . Код необоривих законских
претпоставки није дозвољено доказивање њене неистиности. О управној ствари може
да се одлучи на основу чињеница које нису потпуно утврђене или које се доказима само
посредно утврђују (чињенице које су учињене вјероватним), ако је то законом
одређено.
На извођење доказа којима се чињенице чине вјероватним не примјењују се ЗУП
о извођењу доказа.
Извођење доказа се врши на усменој расправи пред органом који води поступак
у одређеној управној ствари. Само у извјесним случајевима закон дозвољава да се,
коришћењем правне помоћи у управном поступку, докази изведу пред замољеним
органом.
Доказивање, односно поједини докази могу се изводити пред замољеним
органом: ако је доказивање пред органом који води поступак неизводљиво; ако је
Матурски рад
Јелена Рикић
5
скопчано са несразмјерно великим трошковима; ако би се проузроковао велики губитак
времена. Када је прописом предвиђено да се ствар може рјешити на подлози чињеница
или околности које нису потпуно доказане или се доказима само посредно утврђују,
извођење доказа у том циљу није везано за посебна правила о доказивању садржана у
ЗУП-у.
Ако је за рјешавање неке управне ствари потребно познавање страног права, које
није познато органу који води поступак, овај орган може затражити о томе обавјештење
од републичког органа управе надлежног за послове правосуђа, а може и затражити од
странке да поднесе јавну исправу издату од надлежног иностраног органа којом се
потврђује које право важи у страној држави.
Стране јавне исправе признају се по принципу реципроцитета. За доказивање
према одредбама ЗУП-а могу бити употребљене следеће врсте доказа: исправе, односно
микрофилмска копија или репродукција те копије, сведоци, вјештаци, увиђај, изјава
странке.
1.1. Исправе као доказно средство
Исправе су писана документа, или документа прилагођена електронској обради
података, са одговарајућим ознакама помоћу којих се може сазнати о постојању
извјесне чињенице. Разликујемо писане и остале исправе.
Јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику издао државни орган у
границама своје надлежности, а која може бити прилагођена електронској обради
података, као и исправа коју је у таквом облику издало одговарајуће правно лице у
пословима које врши на основу јавних овлашћења.
За постојање јавне исправе потребно је да су испуњени следећи услови:
•
да је сачињена у прописаном облику
•
да је издата од надлежног органа
•
да је издата у границама надлежности тог органа
Јавна исправа доказује оно што се у њој потврђује или одређује. У принципу,
она је најјаче доказно средство и служи као потпун доказ о ономе на шта се односи.
Под условима који важе за јавну исправу, у поступу доказивања исту снагу има
микрофилмска копија исправе, односно репродукција те копије.
Законом је допуштено доказивање неистинитости садржаја јавне исправе и њене
микрофилмске копије, као и неистинитост јавне исправе и њене копије. Такође је
допуштено доказивање да микрофилмска копија, односно њена репродукција није
вјерна оригиналу. Ово доказивање се може вршити свим доказним средствима, а терет
доказивања лежи на лицу које оспорава истинитост, односно исправност јавне исправе.
