Menica: pojam, karakteristike i pravni aspekti

Menica

U V O D

Hartije   od   vrednosti   imaju   ogroman   značaj   u   svakom 

društvu u kome je organizovano robno novčano tržište.  U celom 

svetu   se   oseća   stalna   tendencija   porasta   značaja   hartija   od 

vrednosti,   zbog   sve   složenijih   odnosa   i   zbog   stalnog   porasta 

vrednosti koje se nalaze u robno-novčanoj cirkulaciji. 

U   prvom   delu   seminarskog   rada   ukazala   sam   na   opšte 

karakteristike hartija od vrednosti, osobine,  ulogu  kao  na vrste 

hartija od vrednosti. 

U   drugom   delu   poseban   akcenat   je   stavljen   na   novčanu 

hartiju   od   vrednosti  

menicu

,   karakteristike,   vrste,   načela 

meničnog prava, menične elemente, menične radnje, i prestanak 

meničnih prava.

1

Menica

1. POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI 

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave ( čija 

je sadržina određena zakonom i   drugim propisima) koje u sebi sadrže 

neko građansko-imovinsko pravo, a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa 

postojanjem same pismene isprave. 

U   članu   234.   zakona   o   obligacionim   odnosima   iz   1978   godine 

definisan je pojam hartija od vrednosti i glasi: “Hartija od vrednosti je 

pismena   isprava   kojom   se   njen   davalac   obavezuje   da   ispuni   obavezu 

upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu”. 

Iz ovakve definicije hartija od vrednosti proizilaze sledeći elementi 

hartija od vrednosti.:

1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava,

2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca,

3. da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora 

ispuniti njenom zakonitom imaocu, tj. zakonitom imaocu hartije od 

vrednosti. 

Ovakav pojam hartija od vrednosti sadrži više nedostataka, jer se u 

ovom pojmu ne ukazuje na sva bitna svojstva hartija od vrednosti:

1. ne   ukazuje   se   na   vrstu   i   prirodu   obaveze   izdavaoca   hartija   od 

vrednosti. Hartije od vrednsoti mogu sadržati, uz imovinske obaveze 

i neke druge obaveze, ali ne mogu bez imovinskih obaveza. 

2. hartije   od   vrednosti   mogu   sadržati   pojedina   ovlašćenja   imaocu 

hartije od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne 

obaveze   izdavaoca   hartije   od   vrednosti.   Odnosno   imaoci   akcija 

mogu upravljati akcionarskim društvom na osnovu ovlašćenja   iz 

2

Menica

1. hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave,

2. u hartiji od vrednosti mora uvek biti konstatovano neko imovinsko-

materijalno   pravo,   iako   pored   imovinskog   prava   u   hartiji   od 

vrednosti može biti istovremeno konstatovano i neko drugo pravo, 

pravo neke druge vrste. Bitno je da se u svakoj hartiji od vrednosti 

mora konstatovati njihovo imovinsko pravo.

3. pravo   koje   je   konstatovano   u   hartiji   od   vrednosti   ne   može   se 

ostvariti i ne može se prenositi na drugog bez istog vremenskog 

prenosa   i   posedovanja   hartije   od   vrednosti.   Ovo   je   načelo 

inkorporacije, koje je jedno od bitnih načela svih pojavnih oblika 

hartija od vrednosti. 

3. BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI 

Pismene   isprave   koje   ne   sadrže   sve   bitne   sastojke,   ne   mogu   se 

smatrati   hartijama   od   vrednosti.

1

  Bitni   elementi   koje   mora   da   sadrži 

isprava kako bi imala svojstvo hartije od vrednosti su:

1. označenje vrste hartije od vrednosti

2. firma, odnosno naziv i sedište odnosno ime i prebivalište izdavaoca 

hartije od vrednosti, 

3. firma, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi 

hartija od vrednosti glasi ili označenje da hartija glasi na donosicoca.

4. tačno   označena   obaveza   izdavaoca   koja   proizilazi   iz   hartije   od 

vrednosti

5. mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se 

izdaju u seriji i njen serijski broj

6. potpise   izdavaoca   hartija   od   vrednosti,   odnosno   faksimil   potpisa 

izdavaoca hartije od vrednosti, koja se izdaje u seriji. 

Zakon   o   obligacionim   odnosima   predviđa,   da   se   mogu   posebnim 

zakonima - kao zakonima  

lex specijalis   

da pojedine hartije od vrednosti 

mogu odrediti i drugi bitni sastojci. Isprava, koja ne sadrži bilo koji od 

navedenih sastojaka, ne može se smatrati hartijom od vrednosti. Takođe, i 

hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji bitni 

sastojak nemaju pravno dejstvo.

1

 Član 235. st.3. Zakona o obligacionim odnosima.

4

Menica

4. ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI

Uloga hartija od vrednosti može biti različita, počev od toga da iste 

mogu   imati   kreditnu   ulogu   (menica,   u   nekim   slučajevima   trgovačka 

uputnica, obveznica isl), pa sve do toga da mogu imati i ulogu platežnog 

sredstva   (ček).   Dobar   deo   njih   služi   kao   sredstvo   pri   transakcijama   u 

robnom   prometu   (teretnica-konosman,   skladišnica,   tovarni   list   idr.) 

pomoću kojih se sa robom može raspolagati, čak i kad nije roba u posedu 

kod vlasnika, i vršiti prenos vlasništva ovakve robe ili istu stavljati u zalog. 

Jedan deo ovih hartija od vrednosti (kao što je akcija), daje pravo vlasništva 

i upravljanja akcionarskim društvom. 

Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre 

svega i u tome da iste daju znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje 

svoje potraživanje ili neko pravo bez upotrebe dokazivanja po kojem je 

osnovu on stekao određeno pravo. i dužnik je pored   poverioca   bolje 

zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. On ne mora svoju obavezu da 

izvrši, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu 

ne bude podneta hartija od vrednosti. 

Uloga hartije od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog 

činjenice da se sa istima postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo 

propisanim formularima, pa se time izbegava mogućnost njihovog lako 

falsifikovanja. 

Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose 

prava   iz   hartije,   kao   na   primer,   pravo   potraživanja   određene   sume 

novca(menica i ček), pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica)   ili 

neko   pravo   učešća   u   upravljanju   u   akcinorskom   društvu(pravo   glasa, 

imovinsko pravo), lično pravo akcionara, kada prenosi akciju na drugo lice 

( da ostvari određeno potraživanje). Sa prenosom hartija od vrednosti  kao 

npr. kod teretnice se simbolično obavlja i prenos prava na robi koja se 

prevozi brodom. Znači pravo na hartiju, sa pravom iz hartije od vrednosti 

su nerazdvojivi i prenos jednog prava povlači sa sobom i prenos drugog 

prava. 

5

Menica

Pored ove podele može se govoriti i o vrstama hartija od vrednosti 

koje   su   propisane   u     Zakonu   o   obligacioni   odnosima

3

  i   u     Zakonu   o 

hartijama od vrednosti

4

. 

6. NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI

6.1. MENICA

Menica   je  

hartija   od   vrednosti

  po   naredbi   kojom   njen   izdavalac 

trasant

 izdaje bezuslovni nalog drugom licu 

trasatu

da korisniku isprave 

remitentu

 isplati određenu svotu 

novca

 ili sam izdavalac obećava da će 

3

 Član 236 ovog Zakona 

4

 Član 2. ovog Zakona  

7