studenti.rs home page

Аника

 

Јаковљевић

 

Гласник

 

права

 (www.jura.kg.ac.rs/gp), 

Год

. VI, 

бр

. 3 (2015

)

 

64

Аника

 

Јаковљевић

 

 

ПРИКАЗ

 

КЊИГЕ

 

 

Др

 

Предраг

 

Димитријевић

, 

УПРАВНО

 

ПРАВО

, 

општи

 

део

, 

„

Свен

“, 

Ниш

, 

2014, (625 

страница

) 

 

Књига

 

Управно

 

право

, 

општи

 

део

, 

представља

 

последње

 

издање

 

уџбеника

 

професора

 

Предрага

 

Димитријевића

. 

Књига

 

је

 

резултат

 

педагошког

 

искуства

 

који

 

је

 

аутор

 

имао

 

на

 

многим

 

факултетима

 

у

 

земљи

 

и

 

иностранству

, 

практичног

 

рада

 

на

 

многим

 

домаћим

 

и

 

иностраним

 

пројектима

, 

као

 

и

 

личног

 

приступа

 

аутора

 

управноправној

 

материји

. 

Аутор

 

целокупну

 

материју

 

управног

 

права

 

дели

 

у

 

четири

 

велике

 

целине

: 

организација

, 

делатност

, 

контрола

 

и

 

одговорност

 

управе

. 

То

 

је

 

концептуална

 

подела

 

материје

, 

која

 

се

 

разликује

 

од

 

традиционалне

 

трипартитне

 

поделе

 

управног

 

права

 

на

 

организацију

, 

делатност

 

и

 

контролу

 

управе

. 

Наиме

, 

аутор

 

сматра

 

да

: „

предмет

 

савременог

 

управног

 

права

 

треба

 

да

 

чини

 

не

 

само

 

укупност

 

правних

 

норми

 

које

 

регулишу

 

организацију

, 

делатност

 

и

 

контролу

 

управе

, 

већ

 

и

 

правне

 

норме

 

којима

 

се

 

регулише

 

одговорност

 

јавне

 

управе

“ 

јер

 

инсистирање

 

на

 

одговорности

 

управе

, 

како

 

за

 

чињење

 

тако

 

и

 

за

 

нечињење

, 

односно

 

за

 

пропуштање

“ 

јесте

 „

пут

 

ка

 

управи

 

која

 

је

 

одговорна

 

према

 

себи

 

и

 

друштву

.“ 

У

 

структурално

 

техничком

 

смислу

 

књига

 

Управано

 

право

, 

састоји

 

се

 

од

 

предговора

 

аутора

, 

девет

 

глава

 

и

 

литературе

. 

Глава

 1: 

Управно

 

право

 (

стр

. 5-48) 

има

 

обележја

 

уводног

 

дела

 

јер

 

одређује

 

појам

, 

предмет

, 

метод

 

и

 

систем

 

управног

 

права

 

као

 

позитивног

 

права

 

и

 

као

 

правне

 

научне

 

дисциплине

. 

Истовремено

 

се

 

обрађује

 

и

 

однос

 

управног

 

права

 

са

 

другим

 

правним

 

и

 

ванправним

 

дисциплинама

, 

као

 

и

 

материја

 

извора

 

управног

 

права

. 

Интересантан

 

је

 

став

 

аутора

  „

да

, 

иако

 

судске

 

пресуде

 

и

 

судска

 

пракса

 

у

 

нашем

 

правном

 

систему

 

нису

 

формални

 

извор

 

управног

 

права

, 

оне

 

се

 

у

 

стварности

 

јављају

 

као

 

значајан

 

чинилац

 

који

 

утиче

 

на

 

рад

 

управе

 

и

 

доношење

 

управних

 

аката

 (

решења

). 

Пракса

 

било

 

управна

 

или

 

судска

, 

је

 

од

 

тако

 

великог

 

значаја

 

да

 

је

 

de facto

извор

 

за

 

рад

 

управе

“. 

                                                 

 

Сарадник

 

на

 

Правном

 

факултету

 

Универзитета

 

у

 

Крагујевцу

 

Аника

 

Јаковљевић

 

Гласник

 

права

 (www.jura.kg.ac.rs/gp), 

Год

. VI, 

бр

. 3 (2015

)

 

65

Глава

 2: 

Управа

 (

стр

. 49-84) 

обрађује

 

једну

 

од

 

најзначајнијих

 

институција

 

управног

 

права

. 

Аутор

 

полазећи

 

од

 

питања

 

правне

 

државе

 

и

 

управе

, 

разматра

 

положај

 

управе

 

у

 

систему

 

поделе

 

власти

, 

затим

 

концепт

 

управе

 

и

 

управне

 

моделе

. 

Аутор

 

истиче

 

да

 „

ефикасност

 

управног

 

система

 

налаже

 

да

 

управа

 

не

 

сматра

 

себе

 

више

 

посебним

 

хијерархијски

 

уређеним

 

светом

 

и

 

изолованом

 

пирамидом

 

једносмерне

 

наредбодавне

 

комуникације

. 

Она

 

мора

 

да

 

заступа

 

концепт

  "

опште

 

воље

" 

а

 

не

  "

посебне

" 

административне

, 

страначке

 

или

 

које

 

друге

 

бирократске

 

воље

, 

ако

 

жели

 

да

 

своју

 

делатност

 

обавља

 

ефикасно

 

у

 

новом

 

сложеном

 

и

 

константно

 

променљивом

 

социјалном

 

окружењу

.“ 

Да

 

бе

 

се

 

то

 

постигло

 

управа

 

мора

 

бити

 

сачињена

 

као

 

управа

  „

експерата

 

са

 

овлашћењима

 

за

 

иницијативе

 

за

 

преображај

 

друштва

 

у

 

општем

 

интересу

, 

а

 

не

 

у

 

личном

 

интересу

 

владајућих

 

политичких

 

структура

. 

Управа

 

мора

 

бити

 

нови

 

иницијатор

 

промена

 

али

 

и

 

носилац

 

пуне

 

одговорности

 

за

 

погрешне

 

процене

, 

програме

, 

одлуке

 

и

 

понашања

.“ 

На

 

крају

 

аутор

 

обрађује

 

питање

 

појма

 

управе

, 

износеђи

 

разна

 

теоријска

 

схватања

 

и

 

приступе

 

овом

 

питању

, 

износећи

 

и

 

схватање

 

да

  „

са

 

теоријског

 

аспекта

 

управа

 

у

 

организационом

 

смислу

 

је

 

правом

 

одређена

 

системска

 

екстерна

 

и

 

интерна

 

структура

 

државних

 

органа

 

управе

 

и

 

других

 

органа

 

и

 

организација

 

који

 

врше

 

јавна

  (

управна

) 

овлашћења

, 

у

 

прописаним

 

односима

 

динамичке

 

интеракције

, 

на

 

бази

 

хијерархије

 

или

 

координације

, 

зависно

 

од

 

природе

 

управних

 

послова

.“ 

Глава

 3: 

Организација

 

управе

  (

стр

. 85-186) 

је

 

део

 

у

 

коме

 

се

 

аутор

 

најпре

 

бави

 

општим

 

питањима

 

теорије

 

организације

  (

Појам

, 

обележја

 

и

 

значај

 

организације

, 

Принципи

 

организације

, 

Орган

 

управе

 

и

 

Врсте

 

и

 

облици

 

органа

 

управе

) 

а

 

након

 

тога

 

се

 

са

 

правног

 

аспекта

 

обрађују

 

принципи

 

организације

 

и

 

конкретна

 

организациона

 

структура

 

државне

 

и

 

недржавне

 

управе

  (

Организације

 

управе

 

у

 

РС

, 

Државна

 

управа

, 

Локална

 

самоуправа

 

и

 

Јавне

 

службе

). 

Аутор

 

указује

 

да

 

је

 

организација

, „

поред

 

финансијских

 

извора

 

и

 

личности

 

која

 

игра

 

улогу

 

вође

, 

трећи

 

познати

 

извор

 

моћи

, 

па

 

и

 

моћи

 

државе

 

и

 

њене

 

администрације

.“ 

Дата

 

је

 

и

 

функционална

 

дефиниција

 

организације

 

управе

 

као

  „

позитивним

 

правом

 

дефинисан

 

систем

 

органа

 

и

 

организација

 

и

 

њихових

 

односа

, 

ради

 

обављања

 

одређених

 

правом

 

прописаних

 

послова

 

и

 

испуњења

 

задатака

 

и

 

циљева

“ 

и

 

једна

 

целивита

  (

организационо

 

фунционална

) 

дефиниција

 

организација

 

управе

, 

као

 

„

системска

  (

екстерна

 

и

 

интерна

) 

отворена

 

динамичка

 

структура

 

органа

 

државне

 

управе

 

и

 

других

 

органа

 

и

 

организација

 

кој

e 

врше

 

јавна

  (

управна

) 

овлашћења

, 

у

 

односима

 

хијерархије

 

или

 

координације

, 

зависно

 

од

 

природе

 

и

 

циљева

 

управних

 

background image

Želiš da pročitaš svih 5 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Registruj se besplatno Pošalji dokument

Slični dokumenti

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.