Demokratija kao politički sistem zahteva temeljno pravno uređenje, čiji osnovni elementi
obezbeđuju stabilnost u ostvarivanju kolektivnih i individualnih prava. Među tim elementima,
ustavnost, vladavina prava, podela vlasti i pravna zaštita ljudskih prava čine osnovu funkcionalnog
demokratskog poretka. Ovi koncepti definišu okvir unutar kojeg demokratija ne samo da opstaje,
već i omogućava ostvarenje pravde i slobode za sve građane.

Ustavnost

je ključni pravni koncept demokratskog sistema. „Ustav se jednostavno može definisati

kao najviši pravni akt koji uređuje i ograničava državnu vlast“(Slobodan P. Orlović)

Ustav kao

najviši pravni akt postavlja osnovna načela, prava i obaveze kako pojedinca tako i države i njenih
organa vlasti. Ovaj pravni akt definiše pravila prema kojima se društvena i politička moć
raspoređuje i kontroliše, obezbeđujući time stabilnosti i pravnu sigurnost u jednoj državi. Ovaj
pravni koncept je usko povezan sa pojmom ustavne demokratije, koja se temelji na vladavini prava
i poštovanju ljudskih prava kao što su sloboda, jednakost i pravno na učestvovanje u političkom
životu.

Vladavina prava

podrazumeva da zakon ima nadmoć nad svim građanima i institucijama,

uključujući nosioce kako političke tako i ekonomske moći. Ova doktrina je neophodna za zaštitu
ljudskih prava i sloboda kao i za sprečavanje zloupotrebe moći. Vukadinović i Avramović u
njihovom udžbeniku Uvod u pravo definišu da su najvažniji formalni elementi za vladavinu prava
ustavnost i zakonitost, podela vlasti, nezavisnost sudstva, zakonitost u radu uprave, zaštita ljudskih
prava, pravnoj jednakosti i pravna sigurnost. Pomoću ovih elemenata osigurava se da sve odluke
vlasti budu u skladu sa zakonom, a ne željama pojedinaca ili grupa na vlasti. Time se postiže
vladavina prava i zaštita pojedinaca od samovolje državnih struktura.

Podela vlasti

predstavlja osnovni mehanizam sprečavanja koncentracije moći i zloupotrebe

ovlašćenja. Razvijena kroz teoriju, Vukadinović i Avramović u udžbeniku Uvod u pravo

kao jednu

od najaktuelnijih teorija navode da se vlast deli na legislativu, egzekutivu i judikativu. Ova podela
omogućava da svaka grana bude nezavisna od strane ostalih, ali ujedno i kontrolisana od strane

Slobodan P. Orlović,

Ustavno pravo

, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Novi Sad 2022. str.16.

G. Vukadinović - D. Avramović,

Uvod u pravo

, Novi Sad 2014. str. 59.

~ 5 ~

svih. Ova raspodela vlasti obezbeđuje ne samo efikasnost u radu, već i odgovornost prema
građanima za svoj rad.

Pravna zaštita

ljudskih prava

predstavlja stub demokratskog poretka, jer obezbeđuje poštovanje

prava i sloboda svih građana. U demokratskom društvu, ljudska prava su zaštićena međunarodnim
ugovorima, ustavom i zakonima, a povrede ovih prava rešavaju se kroz nezavisni sudski sistem.
Ovaj koncept osigurava da pojedinci mogu slobodno izražavati mišljenja, učestvovati u političkom
životu, pravnu jednakost i biti zaštićeni od diskriminacije.

Teorijske pravne koncepcije: jednakost građana pred zakonom i

transparentnost procesa odlučivanja

Demokratija kao pravni i politički sistem počiva na nekoliko temeljnih principa koji obezbeđuju
njen legitimitet. Najvažnije od njih su jednakost građana pred zakonom i transparentnost procesa
odlučivanja. Teorijske pravne koncepcije demokratije objašnjavaju kako ovi principi funkcionišu
u pravnom okviru, služeći kao osnova za očuvanje i unapređenje demokratskih vrednosti.

Jednakost građana pred zakonom

je jedan od centralnih elemenata demokratskog uređenja

države. Teorija društvenog, naročito kroz dela Džon Loka

i Žan Žak Rusoa

, oni postavljaju

osnovu za razumevanje ove koncepcije, prema ovoj teoriji, građani se odriču dela svojih prava,
prenose ih na državu, i pristaju na ograničenja koja to donosi a za uzvrat oni od države dobijaju
jednaka prava i zaštitu pod okriljem zakona. U demokratskom sistemu jednakost pred zakonom
znači da svi građani, nezavisno od društvenog statusa, imaju ista prava i iste obaveze i da podležu
istim pravnim normama. Ovaj princip štiti društvo od samovolje, diskriminacije i zloupotrebe
vlasti, jer osigurava da se pravne odluke donose bez obzira na moć ili status pojedinca.

U teorijskom okviru pravne demokratije, jednakost pred zakonom nije samo pravni standard već i
moralno načelo koje obavezuje sve članove društva. Ovaj  princip se oslanja na ideju da zakon
treba  da  bude  neutralan  i  nepristrasan.  Primeri  demokratskih  sistema  pokazuju  da  zakonska
jednakost omogućava političku participaciju kao i jednakost prilika, ova jednakost podrazumeva
pristup  pravdi,  obrazovanju i  zapošljavanju.  Kada je  ova  jednakost  narušena,  demokratija  gubi
svoj legitimiteti pretvara se u oligarska ili autoritarna uređenja vlasti.

Transparentnost procesa odlučivanja

je drugi stub demokratske pravne teorije. Zasnovana na

principima odgovornosti i javnosti, ovo načelo obezbeđuje poverenje građana u demokratske

G. Vukadinović – D. Avramović,

nav. delo

, str. 27.

S. Jovanović, “JEAN-JACQUES ROUSSEAU’S MORAL AND POLITICAL PHILOSOPHY AS A VALUABLE

FRAMEWORK OF A STATE AND DEMOCRACY”,

PTP

, vol. 29, no. 10-12, pp. 53–65, Dec. 2012.

Univerzalna deklaracija o demokratiji, Narodna Skupština Republike Srbije.

http://www.parlament.gov.rs/upload/documents/Univerzalna%20Deklaracija%20o%20demokratiji%20LAT.p