: Посебну пажњу посветити примерима, јер професори воле да
их чују, али и помажу да се савлада градиво. Tакође, треба знати законе и немојте размишљати да то није потребно, јер итекако јесте, поготово код професора. Врсте стварних права (2. питање), преписано је из књиге ”Основни извори стварног права” (издање из 2022. године), јер обухвата савремену поделу стварних права у складу са важећим законима. Ипак, остављен је одговор на ово питање и из уџбеника, тако да сами изаберите шта вам више одговара, али је за испит битно да знате савремену поделу. Подела испитних питања:
1.
питање: 1-30.
2.
питање: 31-58.
3.
питање: 59-86.
Извори:
1.
Закон о основним својинско-правним односима – 1980; 1996. мења име у Закон о
Закон о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. и за време
непријатељске окупације - 1946.
7.
Закон о облигационим односима – 1978.
8.
Закон о национализацији приватних привредних предузећа – 06. 12. 1946.
9.
Основни закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским
поседима – 30.07.1946.
10.Закон о парничном поступку –
11.Закон о становању и одржавању зграда – 2016.
12.
Породични закон – 2005. (ПЗС)
13.
Закон о наслеђивању – 1995. (ЗОН)
14.
Закон о одржавању стамбених зграда – 1995.
15.
Закон о планирању и изградњи – 2009.
16.
Закон о експропријацији – 1995.
17.
Српски грађански закон – 1844. (СГЗ)
18.
Општи имовински законик за Црну Гору – 1888.
19.
Закон о хипотеци – 2005, али измењен 2015.
20.
Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар – 2003.
21.
Закон о јавном бележништву – 2011.
22.
Закон о пореском поступку и пореској администрацији –
23.
Закон о пољопривредном земљишту – 2006.
24.
Закон о шумама – 2010.
25.
Закон о промету непокретности – ваљда 1974.
26.
Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова – 2018.
27.
Закон о културним добрима – 1994.
28.
Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре –
29.
Закон о ауторским и сродним правима – 2009.
30.
Закон о привредним друштвима –
31.
Закон о држваном премеру и катастру – 31. 08. 2009.
32.
Правилник о катастарском премеру и катастру непокретности – 2016.
33.
Закон о премеру и катастру и уписима права на непокретносима – 1988.
34.
Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима –
1992, измењен 2002.
-
Добра мртве руке савремен пример: Закон о становању и
одржавању зграда –
стан или кућа стечен куповином под
непрофтабилним условима не може се отуђити пре истека рока од пет година од момента исплаћивања потпуне купопродајне цене.
-
Врсте ствари:
1.
Покретне и непокретне
2.
Просте и сложене
3.
Главна и споредна ствар (узгредна ствар=узгредница)
4.
Плодови и производи ствари
5.
res extra commercium и res in commercio
6.
Збирна ствар (universitas rerum), збир ствари
купац не може ствар до предаје и преноса својине ни употребљавати, ни држати без обзира на то што је правни однос настао поводом ствари; купац може од продавца захтевати само одређено понашање, а које се у овом случају састоји у предаји ствари на коју се уговор (о купопродаји) односи.
-
У облигационом праву субјекти нису везани врстама облигационих
односа, већ општим границама одређеним јавним поретком и моралом. Дакле, субјекти могу установљавати нове типове и модалитете облигационих односа (аутономија воље), док у стварном праву важи
numerus clausus
– врсте стварних права и њихова садржина одређене су
нормама императивног карактера и странке немају слободу да установљавају нове типове стварних права. Са друге стране, не постоје начелне препреке да у границама јавног поретка и морала странке установљавају нове типове стварних права, али то је заправо практично тешко замисливо. Субјекти у ствари могу само да проширују или ограничавају користи које се постижу редовним вршењем права.
-
Последица апсолутног дејства стварних права је постојање права
следовања и права првенства. Право следовања се састоји у томе што ималац стварног права може ово право вршити против сваког трећег лица у чијим рукама се ствар нађе, било бесправно, било по неком правном основу, изузев уколико треће лице ствар држи по неком јачем основу. Тако нпр. власник ствари може захтевати повраћај ствари од лопова… Право првенства се састоји у томе што је стварно право јаче у односу на облигационо, као и у односу на стварна права каснијег датума, нпр. више хипотека на истој ствари. Власник ствари коју је дао на чување није изложен ризику да у случају дужникове инсолвентности (неспособност плаћања) дели вредност ствари са чуваревим повериоцима, али ће зато више поверилаца истог лица делити вредност дужникове ствари ако он није у могућности да измири све своје дугове у целини. Уколико на ствари има више хипотека, први по рангу је хипотекарни поверилац који се наплаћује у потпуности, а следећи из онога што преостане итд… Повериоци чије потраживање није обезбеђено хипотеком наплаћују се тек пошто у потпуности буду намирени сви хипотекарни повериоци.
* Карактеристике стварних права (укратко): апсолутност, не застаревају, делују према свима, право следовања, право првенства, публицитет, специјалност.
2.
Врсте стварних права
-
Нормама стварног права су уређени прибављање, садржина,
заштита и престанак: 1. права својине, 2. стварних права туђим стварима и 3. фактичке власти на ствари (државина).
-
Основни институт стварног права је право својине из ког проистичу
најшира овлашћења држања (
ius possidendi
), коришћења (
ius utendi
) и
располагања стварима у границама које су одређене законом и правима других лица (
ius disponendi
). Остала стварна права представљају
ограничење туђег права својине, те их зато многи називају стварним правима на туђим стварима (
iura in re aliena
). У оквиру стварних права на
туђим стварима разликујемо:
1)
Права стварна права: стварне и личне службености, ручна залога,
право ретенције, закуп, право грађења (на туђем земљишту).
Залога је уједино и реално средство обезбеђења повериочевог
потраживања, те у том смислу, она спада и у облигационо право. Слично је и са закупом - закупац на основу уговора стиче право на предају закупљене ствари. Он има право потраживања за које су меродавна правила облигационог права, али када закупац ступи у посед ствари релевантна су и правила стварног права.
-
Право својине и друга стварна права су карактеристични по томе
што 1. за објект имају ствар на којој носилац може засновати фактичку власт и 2. делују према свима. Ипак, неправа стварна права на туђим стварима немају нека од наведених обележја: хипотека, регистрована залога и законско право прече куповине такође делују према свима, али не овлашћују титулара да заснује фактичку власт на ствари. Исти је случај са стварним (реалним) теретима - лице у чијем интересу је терет установљен може захтевати испуњење обавезе која оптерећује непокретност. Он своје право може истицати према свакодобном власику оптерећеног добра, али није овлашћен да заснује фактичку власт на ствари. Његово овлашћење се своди на могућност да тражи исплату
-
право својине (носиоци и предмет права својине, стицање, заштита
и престанак)
-
стварне службености;
-
државина
-
права страних физичких и правних лица
-
меродавно право у случају сукоба републичких/покрајинских
закона
-
уређивао је и хипотеку, али су одредбе о хипотеци дерогиране
ступањем на снагу Закона о хипотеци.
-
Свакако да поједина питања нису обухваћена савезним законом,
јер су и остале правне области (сусвојина, заједничка својина, етажна својина, личне службености, суседска права) предмет законодавног регулисања од стране република и покрајина и делимично су већ уређени појединим законима. Уколико поједина питања нису регулисана, примениће се предратни прописи, под општим условима садржаним у Закону о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске окупације из 1946. године. Међутим, ово питање ће бити другачије уређено тада, јер је савезним Уставом из 1992. године прописано да Савезна Република Југославија уређује основе својинско-правних односа (закон је променио име у Закон о основама својинско-правних односа).
