Predskolška pedagogija kao naučna ili nastavna disciplina

Klasifikacija nauka, i pedagogija u sistemu nauka

Nauke se različito mogu klasifikovati. Kakav će pri tome sistem nauka dobiti zavisi od kriterijimima prilikom klasifikacije. Nas pre svega zanima ona klasifikacija nauka u kojoj se pojavljuje pedagogija kao posebna nauka ili koje daju mogućnost pravilnijeg određivanja predmeta i karaaktera pedagogije kao nauke, njenog mesta u sistemu nauka i uzajamnog odnosa pedagogije i drugih nauka.
Ako uzmemo u obzir Engelsovu klasifikaciju nauka onda pedagogija spada u društvene nauke. To se miže zaključiti vrlo lako na osnovu celokupne dosadašnje analize njenog predmeta proučavanja. Odnos pedagogije i drugih nauka je postao aktuelan tek posle osamostavljivanja pedagogije kao posebne nauke, koja se do tada nalazila u sklopu filozofije. Odnos pedagogije i drugih nauka nije statičan. On je podložan promenama izazvanim razvitkom i grananjem pedagogije kao i razvitkom i grananjem drugih nauka. Sve je česći slučaj da se npr. Da timskom pedagoškom istraživanju pored pedagoga i drugi različiti profili rade kao ekonomisti. Psiholozi, sociolozi, filozofi, logičari, etičari, predstavnici prirodnih nauka…..
Od takvih odnosa i saradnje imamo dosta koristi sve nauke koje su obuhvaćene i zato te odnose i saradnje treba samo širiti i produbljivati kada je reč o pedagogiji.

Sistem pedagoških disciplina
Nauku čine niz ne povezanih činjenica ma koliko one bile realno ili naučno zasnovane i utvrđene. Svaka nauka pa i pedagogija, upravo zato što je nauka mora da predstavlja određen sistem saznanja, vrednosna opredeljenja, mišljenja i shvatanja, međusobno logički povezanih kao što su i pojave, odnosi i činjenice na kojima se taj sistem zasniva, međusobno povezane, zavisne i dijalektički uslovljene. Takav sistem predstavlja jedan od osnovnih elemenata nauke. Kada se govori o pedagoškim disciplinama misli se na sve one posebne teorije koje su nastale ili nastaju iz težnji da se prodube znanja iz tih oblasti. Pošto se danas razvio veliki broj takvih disciplina možemo govoriti o sistemu pedagoških disciplina.
Sistem pedagoških nauka na neki način predstavlja konkretizaciju, bliže ili preciznije određivanje, one delatnosti koje čini predmet nauke kojom se bavi ta disciplina. On pomaže da se potpunije sagledaju oblasti kojima se pedagogija bavi. Bavljenje sistemom pedagoških disciplina ne samo da je značajno zbog toga bi se sagledali putevi, tempoiosnove dosadšnjeg razvitka pedagogije kao nauke, već da bi se sagledale perspektive, mogućnosti i potrebe njenog daljeg razvijanja. Osnovni problem, kada je rečo sistemu pedagoških disciplina (grana) , jeste pitanje kriterijuma za određivanje predmeta (problematike) svake posebne pedagoške discipline, a samim tim klasifikacija tih discipilina. U vezi sa tim javlja se niz problema, niz razlika koje dovode do različitih klasifikacija pedagoških disciplina, odnosno do različitih sistema pedagoških disciplina.
Terminim pedagogija označava se celokupnost, sveukupnost razmatranja o vaspitanju kao posebnoj društvenoj delanosti, označava se nauka u totalitetu, jer ona u celini obuhvata i svoj predmet proučavanja vaspitanja.
Opštu i fundamentalnu problematiku vaspitanja proučava opšta pedagogija. Ona predstavlja naučnu, filozofsku i teorisku osnovu svih ostalih pedagoških disciplina. Dok se opšta pedagogija bavi savremenim fundamentalnim i teorskim problemima vaspitanja, istorija pedagogije se bavi onim što se u toj oblasti desilo u prošlosti (pedagoška shvatanja, teorije i iskustva). Na svakoj Od tih disciplina zasniva se čitav niz drugih, užih pedagoških disciplina. Istorija pedagogije može da se podeli na dve svoje osnove, uže discipline opštu istoriju pedagogije i nacionalnu istoriju pedagogije.
Drugom linijom, tj na bazi opšte pedagogije, deljenje, sistematizovanje pedagoških tekovina, prema tome pedagoških disciplina može se vršiti na više načina, zavisno od kriterijuma i deobe npr, ako se kao kriterijum uzme uzrast vaspitanikaonda se dolazi do niza pedagoških disciplina koje celovito proučavaju vaspitnu problematiku.
Kako je tih uzrasta više a specifičnosti značajne za vaspitanje (po kojima se ti uzrasti razlikuju) , su znatne podele koje mogu biti različite zavisno od toga šta se smatra i obuhvata jednim uzrastom npr. Dopredškolska, predškolska, pedagogija školskog uzrasta i andragogija. Andragogija se smatra kao posebna disciplina i obuhvata pedagogiju odraslih. Iz nje se izdvajaju vojna pedagogija, privredna pedagogija, penološka pedagogija. Drugačiji sistem se dobija kada se kao kriterijum uzme mesto gde se odvija vaspitni proces. Kako u ovom slučaju postoje mogućnosti daljeg deljenja pojedinih disciplina, odnosno njihovoj osnovi zasnivanja novih disciplina.