2 ПРИВАТНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ
Приватност на интернету укључује право на личне информације у вези са чувањем,
употребом, обезбјеђењем од трећих лица и приказивање личних информација преко
интернета. Заштита може да подразумева и личне идентификационе информације (ЛИИ)
или не-ЛИИ информације које се односе на посјетиоца одређене веб странице. ЛИИ се
односе на све информације које се могу користити за идентификацију појединца. На
примјер, само помоћу година старости и физичке адресе појединца се може одредити ко је
појединац без експлицитног откривања његовог имена, јер су ова два фактора често
довољна да се одређено лице идентификује.
2
Интернет као појам означава глобални скуп
међусобно повезаних рачунарских мрежа које међусобно размјењују податке путем
интернетског протокола.
3
Другим ријечима, интернет је само договор - није ни правна
особа, а ни техничка инфраструктура. Нема власника, ни управно тијело, већ власништво
постоји само на појединим мрежама које га чине. Надаље, нема хијерархију, ни у
технологији, ни у организацији, ни у инфраструктури.
2.1 Друштвене мреже
Причати о приватности на интернету, а не осврнути се на друштвене мреже је
скоро па немогуће. Друштвене мреже су најпопуларнији глобални комуникациони
феномен јер је човјек друштвено биће и јер га друштвена комуникација занима и
привлачи. Међу првима, појавиле су се друштвене мреже Classmates.com 1995. године и
SixDegrees.com 1997. године.
4
Classmates.com се темељила на постојећим познанствима
између средњих школа, факултета, предузећа и слично. С друге стране, SixDegrees.com је
прва права друштвена мрежа. Сматра се пиониром у одређеним стварима које посједује и
садржи већина данашњих друштвених мрежа. Неке од тих ствари су могућност креирања
личних профила корисника, формирање листа пријатеља те комуникација путем
приватних порука. Иако је до 2000. Године друштвена мрежа SixDegrees.com привукла
преко три милиона корисника, ипак су пропали због немогућности остваривања профита.
2
Доступно на:
https://sr.wikipedia.org/sr/Приватност_на_интернету
. [10.09.2018.]
3
Povijest i razvoj interneta (2013.) Djeca medija. Доступно на:
http://www.djecamedija.org/?p=2522
.
[10.08.2018.]
4
Social network (2017.) Encyclopedia Britannica. Доступно на:
https://www.britannica.com/topic/social-
network#ref1073275
. [10.09.2018.]
4
Почетком 21. вијека, слиједећи примјер SixDegrees.com, појавиле су се друштвене мреже
као што су Friendster и Мyspace које су успјеле окупити и до двадесет и пет пута више
корисника.
Facebook је настао 2003. године на Харвардском универзитету као пројект студента
Марк Зуцкерберга под првотним називом Facemash.
5
Facemash је конципиран као сервис
којим би студенти међусобно оцјењивали физичку привлачност. Међутим, због кршења
одређених правила факултета, страница је угашена већ након два дана, скупивши само
четристо и педесет посјетилаца. Мрежа је касније преименована у Facebook те је
конципирана као мјесто на којем студенти с Харварда учитавају своје фотографије, личне
податке и слично. Како је популарност расла, Харварду су се придружили и универзитети
Јејл и Станфорд. У само неколико мјесеци, отприлике двјесто педесет хиљада студената
регистровалоо се на Facebook. У то вријеме почеле су се јављати и велике корпорације
попут MasterCarda које су плаћале своје експонирање на Facebook-у. Тако је Facebook
постао профитабилан и изашао из оквира универзитета, а крајем 2004. године досегао је
милион активних корисника. Данас је Facebook свјетски популарна друштвена мрежа која
биљежи двије милијарде корисника мјесечно
6
, што је мало мање од трећине свјетске
популације.
2.2 Заштита приватности
Потпуне приватности на Интернету нема. Зависно од тога колико сте пажљиви,
можете само да делимично ублажите штету и сачувате барем део својих приватних
података од туђих очију. Отворите wеб броwсер. Упишите неку реч у претраживач.
Отворите неку wеб страницу. Свака од тих радњи, веровали или не, одаје неке
информације о вама, иако вас нико није питао за име и презиме. Ствари постају још горе
кад се улогујете на неки интернет сервис, као што је Facebook или МySpace. Самим тим
чином пристајете на прилично дуг списак информација које ти сервиси могу да сакупе од
вас и користе у сврхе оглашавања, интерних статистика или нечег сасвим другог. Ако
нисте предузели одређене кораке да сачувате своју приватност, компаније као што је то,
на примјер, Google знају ко сте, одакле се конектујете на Интернет, које странице волите
5
Facebook (2017.) Encyclopedia Britannica. Доступно на:
https://www.britannica.com/topic/Facebook
.
[10.09.2018.]
6
The Top 20 Valuable Facebook Statistics – Updated May 2017 (2017.) Zephoria – digital marketing,
https://zephoria.com/top-15-valuable-facebook-statistics/
. [10.09.2018.]
5
