Odlomak

U V O D

PRIVREDNI KRIMINALITET – pod tim pojmom se podrazumevaju sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. Pored ove postojale su I druge definicije koje su u uzem smislu odredjivale pojam privrednog kriminaliteta, buduci da su pod privrednim kriminalitetom podrazumevale samo krivicna dela protiv privrede, odnosno dela usmerena protiv organizovanja upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase zemlje. Pojam privrednog kriminaliteta ne moze se vise vezivati iskljucivo za kriminalne napade na drustvenu svojinu. Privrednu delatnost obavljaju preduzeca u drustvenoj, zadruznoj, mesovitoj, I privatnoj svojini, dok javna preduzeca mogu da posluju sredstvima u drzavnoj, drustvenoj, privatnoj I drugim oblicima svojine. Bitna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog systema da privredana delatnost sve vise dobija trzisni karakter. U novonastalim odnosima u nasem drustveno-ekonomskom I politickom sistemu od izuzetnog je znacaja razlicuciti slicnosti I razlike izmedju pojmova ekonomskog I privrednog kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet nastaje u samim ekonomskim odnosima I procesima koji se ispoljavaju u raznim oblicima kao sto su: proizvodnja, raspodela, razmena I potrosnja. Po mosljenju dr. Stanka Pihlera ekonomski kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta jer se vezuje samo za ekonomske odnose, pa stoga ovaj pojam ne obuhvata krivicna dela protiv sluzbene duznosti koje podrazumevaju odredjeni odnos u kojem funkcionise favna vlast. Siri pojam obuhvata ekonomski kriminalitet, krivicna dela protiv slizbene duznosti u privredi pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. Privredni kriminalitet obuhvata one vidove kriminalnog ponasanja, I delatnosti koje nastaju u ekonomskim odnosima I u vezi sa tim odnosima (privredna I vanprivredna delatnost), a usmereni su protiv ekonomskog sistema, bez obzira na zastupljene oblike svojine, I kao takvi su krivicnim zakonima I drugim zakonima predvidjeni kao krivicna dela

 

 

 

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Privredni kriminalitet zadrzao je sposobnost prilagodjavanja novim drustveno – ekonomskim odnosima I pozitivniom zakonskim propisima koji inkriminisu delikatno ponasanje u ovoj oblasti. Ucinioci krivicnih dela svoju kriminalnu delatnost usmeravaju do margina dozvoljenog ponasanja, koristeci odredjene praznine nedorecenosti I ceste izmene I dopune zakonskih propisa. Za razliku od krivicnih dela opsteg kriminaliteta, gde se uglavnom krivicno delo odmah vidno manifestuje po izvrsenju, kod privrednog kriminaliteta u vreme izvrsenja nepoznati su krivicno delo I njegov ucinilac, jer se delo u fazi izvrsenja vesto prikriva I posledice se odmah ne manifestuju, pa se uglavnom otkrivanjem krivicnog dela otkriva I njegov ucinilac.

Privredni kriminalitet ne egzistira uvek samostalno, vec I u mnogim situacijama je povezan sa drugim oblicima kriminaliteta, odnosno konkretnim krivicnim delima iz oblasti opsteg, ekoloskog, pa I politickog kriminaliteta. Izvrsenjem krivicnih dela privrednog kriminaliteta narusavaju se ekonomski odnosi, dolazi do protv pravnog prisvajanja imovine u drustvenoj, drzavnoj, privatnoj, zadruznoj I mesovitoj svojini, izbegavanja placanja carinskih, poreskih, I drugih obaveza prema drzavi, a samim tim, I do neosnovanog bogacenja jednog sloja ljudi sto dovodi do slabljenja ekonomske moci, smanjienja drustvenog proizvoda, nepostovanja zakonitosti I slabljenja morala. Krivicna dela privrednog kriminaliteta, u najvecem broju vrse odgovorna I suzbena lica, kao I privredne prestupe za koje je predvidjena odgovornost I za pravno lice. Npr. U ekonomskim odnosima sa inostranstvom broj tih lica je relativno mali, s obzirom na obavezu postojanja ovlascenja za vrsenje spoljnotrgovinskog poslovanja. Jedan deo pratece dokumentacije ostaje u pojedinim stranim zemljama, pa je tako tesko dostupna organima otkrivanja.
Privredni kriminalitet ispoljeva nastojanja ka sirenju iekspanziji na internacionalnom planu, I o tim cinjenicama posebno treba voditi racuna prilikom otkrivanja konkretnih krivicnih dela I obezbedjenja dokaza.

 

 

 

USLOVI U AKTUELNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA KOJI POGODUJU NOVIM OBICIMA PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Jedna od specificnosti privrednog kriminaliteta jeste I njegovo prilagodjavanje drustveno-politickim I ekonomskim uslovima u zemlji, pri cemu ucinioci ovih krivicnih dela vode racuna o svim promenama I novonastalim situacijama u drustvu koje, kao kriminogeni faktori, mogu doprineti izvrsenju pojedinih krivicnih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta. Kao nova pojava u nasoj zemlji je transformacija drustvenog I drzavnog kapitala, procesa u okviru koga mogu da nastanu I novi oblici kriminaliteta. Raznovrsni vidovi napada na imovinu u aktuelnim ekonomskim uslovima zahtevaju I njenu adekvatnu zastitu. U savremenim ekonomskim osnosima u nasem drustvu posebno je izrazeno dejstvo “sive ekonomije”. U oviru “sive ekonomije” ostvaruje se nezakonita dobit na ime novcanih sredstava koja bi, po osnovu obaveznih dazbina, trebalo uplatiti u budzet drzave. “Siva ekonomija” predstavlja privredu van zakonskih propisa koja se ispoljava kroz delatnost odredjenih subjekata koji ne postuju propise drzave o nacinu ponasanja o ekonomskim odnosima, vec izbegavaju da drzavi placaju poreske, carinske I druge dazbine, sto predstavlja osnov njihovog nezakonitog bogacenja. Pojam “Siva ekonomija” obuhvata one ekonomske delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija nad kojima legalna drzavna vlast nema kontrolu. To umanjuje budzetske prihode I negativno utice na oblast proizvodnje I prometa robe I usluga. Slozena ekonomska situacija I nedostatak pojedinih vrsta roba na trzistu pospesivali su dejstvo “sive ekonomije”. Povoljni uslovi za sirenje sive ekoniomije su I liberalni uslovi za osnivanje I registrovanje preduzeca, sto je potvrdjeno osnivanjem niza preduzeca bez ikakvog kapitala ili sa minimalnim kapitalom. Uzroci koji su doveli do sirenja “sive ekonomije” dele se na one koji postoje trajno I u duzem periodu I one koji su doprineli ekspanziji “sive ekonomije” poslednjih godina. U prvoj grupi su znacajni :

  • Smanjivanje proizvodnje I ponude
  • Niska prinmanja I pad standarda
  • Nezaposlenost
  • Nekonvertibilnost domace valute I nerealan devizni kurs
  • Neefikasnost pravnog sistema
  • Novi poreski system
  • Smanjenje kredibiliteta drzavnih banaka
  • Neadekvatno funkcionisanje drzavnih organa

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese