Problemi otudjenja i sociologija savremenog sveta

 
UVOD

Otuđenje kao vrsta odnosa čoveka prema ambijentu, sa svoje strane predstavlja segment i vrsta odnosa u strukturi tog ambijenta koji determinira društvene odnose, društvene procese i odražava se na društvene sisteme, različitog nivoa konstituisanja.
Teorija otuđenja, kao i svaka naučna konstrukcija, uostalom, ima zadatak da sistematizovano i povezano iznese svoje osnovne postavke, koje se mogu proveriti, te tako treba da predstavlja skup otkrivenih i proverenih saznanja koja se „međusobno drže“ i predstavljaju strukturiran sistem. Savremeni istraživači treba da usavršavaju teoriju, kao teoretski sistem- s jedne strane- a s druge strane da samu teoriju verifikuju novim otkrićima, a kada se osnovni uslovi koji su omogućili stvaranje teorije menjaju- što je čest slučaj u društvenim naukama – da je i dopunjuju, pa čak i radikalno izmene.
Osnovni način naučnog rada je opserviranje događaja, aktivnosti, zapažanje interakcije koje se dešavaju na opserviranom polju izučavanja; pronalaženje ratnih varijabli otuđenja savremenog čoveka u svakodnevnom životu, a pre svega u kontekstu čovekovog socijalnog života. U tom smislu shvaćeno nalazimo da su ynačajne sedak aktuelnih varijabli:
1. Politička otuđenost (elitizam)
2. Gradski način života kao uzrok otuđenja
3. Otuđenje na planu odnosa muškarac – žena
4. Labavljenje srodničikh veza
5. Mas – mediji
6. Ekspanzija motorizovanosti (posebno automobilizma) kao razlog otuđenja
7. Degradacija ekoloških faktora
Međutim, ne smatrano da su sve ove varijable, u svojoj kompletnosti, negativni pratioci savremenog života. Neke i jesu. Ali, neke su samo jednim svojim delom negativni elementi usmereni ka čovekovom otuđenju, a drugim svojim delom, ili delovima, faktor njegovog blagostanja (urbanizacija, motorizacija, na planu odnosa muškarac – žena, mas – medija). Analizirajući ih, ovo se ne bi smelo smetnuti s uma.
1. POLITIČKA OTUĐENOST (ELITIZAM) I BIZNIS
Ova vrsta otuđenja je posebno izučena u teoriji otuđenja. Ali, danas je prisutan i fenomen koji je osobena vrsta savremenog političkog otuđenja, a naročito političkog otuđenja vlasti: elitizam i društvena elita – elitizam.
Elita i elitizam su pojmovi koji predstavlaju određenju aktivnost, određeno stanje u konkretnim društvenim uslovima. Čini se, a naročito u poslednje vreme, da se ova dva pojma poistovećuju. Oni zaista i imaju zajednički koren, i semantički i socijalno, ali ne i identično značenje u savremenom svetu.
Koren reči elita nalzi se u latinskom i francuskom jeziku sa značenjem izabrani, ono što je najodabranije – cvet nečega (naročito društva), jezgro (naročito vojske). U ranoj fazi razvoja kapitalizma pojmom elita označavala se roba izvanrednog kvaliteta, kojoj nisu mogle konkurisati druge robe, bez obzira na cenu.
Danas se pojam elita upotrebljava u širem značenju i zauzima jedno od centralnih mesta u svremenim teorijama o strukturi i dinamici društva, pa su se razvile i tzv. elitističke teorije o društvu (Rajt Mils, Elita vlasti). Ovde se pojam elita upotrebljava da se njime označi vrhunska društva – grupa ljudi koja donosi značajne odluke, ili propušta da ih donese, što zadire u interese svih pripadnika tog društva…
Elita postoji i oduvek je postojala. Poznato je da su uvek postojale elitne vojne jedinice, umetnička elita, naučna elita, elitni radnici itd. Čak bi se moglo reći da u svakoj branši ljudske delatnosti, slobodnije rečeno, postoji elita. I među čistačima ulica – toj delatnosti na izegled sasvim jednostavnoj – poznati su oni koji su najspretniji, najbrži, najefikasniji, mada je neuobičajeno da se, govoreći o takvim delatnostima, kaže da je reč o nekakvoj „čistačkoj eliti“. Verovatno, zbog neuobičajenosti ili zbog konformističke navike da se pojam elite vezuje samo za intelektualne delatnosti ili pojmove u vezi sa politikom. Elita u ovom smislu je nešto što postoji i što nema prizvuk negativnosti.