Odlomak

I OPŠTI ELEMENTI :

Dečiji vrtić: „Poletarac“

Mesto: Vladimirovac

Vaspitači:

Vaspitna grupa: starija

Broj dece: 30

Tema aktivnosti:

Aspekt razvoja ličnosti:

Cilj: Proširivanjei sistematizacija znanja o životinjama koje žive u rekama, jezerima, moru.

Obrazovni zadaci:

– Proširivanje dečijeg saznanja o ovim životinjama, njihovom izgledu, karakteristikama, raspoznavanju.
– Naglašavanje kakve sve koristi čovek ima od ovih životinja.
Vaspitni zadaci:

– Podsticanje interesovanja za samostalno istraživanje o životinjama koje žive u slatkim i slanim vodama.
– Podržavati i usmeravati razvoj prirodne dečije radoznalosti o ovim životinjama.
Oblici rada: Frontalni, grupni.

Metode i metodički postupci:

otkrivačka metoda, demonstracija, verbalna.

Didaktička sredstva i materijali:

Plakat na kome su nacrtane ribe (koje žive u slatkim i slanim vodama), radni listovi, slagalice, lavirint…
Doprinos razvoju drugih spekata ličnosti:

Korišćena literatura:

– Kamenov E.; Metodika, metodička uputstva za model B. Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece od 3 do 7 godina, odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta, Novi Sad 1997. god.
– Riznica znanja za mlade- Podvodni svet; izdavački zavod Jugoslavija, Beograd 1980. god.
II METODIČKA ARTIKULACIJA

Prvi deo

Oblik rada: Frontalni

Metode: verbalna, otkrivačka.
Kačim plakat na kome su nacrtane po dve životinja, dve koje žive u slatkoj i dve koje žive u slanoj vodi.(demonstracija) Plakat je prekriven numerisanim kvadratićima, tako da deca ne mogu da vide sliku. Rećiću im da se iza svakog broja nalazi jedan deo skrivenog crteža i da ćemo pokušati zajedno da saznamo o čemu se radi. Predložiću im kojim će redosledom skidati brojeve. U jednom koraku se otkriva jedan kvadrat i podstičem decu da mi opisuju sve sto vide. Kada deca otkriju jednu sliku( otkrivačka metoda, opisivanje) npr. meduzu, podstičem ih na razgovor.
Drugi deo

Oblik rada: frontalni
Metode: verbalna, demonstrativna, otkrivačka.
(demonstracija) pokazujem im plakat sa ovim životinjama(morska kraba i meduza, a rečne su som i babuška) pa počinjemo razgovor sa pitanjima:
– Gde žive kraba i meduza? A gde babuška i som?
– Da li volite da jedete ribu i koju?
– Da li se mogu jesti baš sve ribe?
– Kako prepoznajemo one koje su otrovne
– Da li čovek ima neke koristi od riba?
– Možete li vi da mi kažete nešto o krabi i meduzi?
Ispričaću im neke od karakteristika ovih riba:
Meduza(izlaganje vaspitača) je tankog oblika. Može slobodno da pliva i ima pihtijasto telo, (providno i gnjecavo) u obliku zvona. Usta joj se nalaze na središtu udubljenja sa donje strane. Meduza pliva laganin, ritmičkim grčenjem svih mišića koji se nalaze po čitavom obodu zvona i kreću se koso napred pri istiskivanju vode iz donjeg šupljeg dela zvona. Najpoznatija meduza je zvana Aurelija, u toku razvojnog ciklusa mnogih dupljara javlja se i oblik meduze. Čest naziv za meduze je i morska zolja. Postoji i jedna vrsta meduze koja može da ubije čoveka.

Pokazujem deci plakat na kome se nalazi morska kraba i pitam ih:
– Da li znate koja je ovo morska životinja? (mali rak)
– Gde živi? U slanoj vodi?
– Kako izgleda?
– Šta je specifično na njemu?
– Smemo li da pojedemo ovakvu krabu?
– Šta vi mislite, da li čovek može da ima koristi od ove životinje?
Kraba (izlaganje vaspitača) živi u muljevitim obalama i trapima između gornje i donje granice plime i oseke. Imaju izuzetno čulo vida, a oči im se nalaze na vrhovima očnih peteljki koje im omogućavaju da vire iznad peščane površine i iznad plimske vode. Ako iskrsne opasnost oni obaraju očne kapke u žljebove na prednjem delu ljušture i hitro se povlače u jazbine. Mužjaci brane teritoriju oko jazbine i često se međusobno bore. Mužjaci imaju dve štipaljke od kojih je jedna mnogo veća od druge. Velika štipaljka je crvenkaste boje i služi samo kao pretnja drugim mužjacima ili za privlačenje ženki. Druga štipaljka je manja i služi im prilikom hranjenja. Ukoliko izgubi veliku štipaljku, mala štipaljka se i dalje razvija i postaje velika, dok na mesto izgubljene štipaljke raste nova mala. Krabe menjaju svoju boju sa prelaskom u dan ( iz noći), noću su žućkaste, sa izlaskom sunca postaju crvenkaste. Hrane se iz mulja organskim materijama.

Započinjem razgovor sa decom o rečnim ribama, oni nabraju one za koje su sve čuli da žive u rekama.
– Da li je som rečna riba?
– Ko je od vas nekada jeo soma?
– Kakvog je ukusa? Ima li on puno sitnih kostiju?
– Šta to som ima na glavi? Šta je to karakteristično za njega?
– Ima li som krljušt kao i ostale ribe?
– A šta onda ima? ( sluzavu kožu)
Som (izlaganje vaspitača) je rečna riba koja ima najkvalitetnije meso, ribari ga love upravo zbog toga. Som ima jakoo veliku glavu, prednjim delom pljosnatu ( pokazujem im soma na slici) na kojoj se nalaze veliki brkovi koje mu služe da bolje oseti plen, kako bi ga pojeo. Somovi se rađaju iz sitnih jajašca koje se zovu ikra. Ženke polažu jaja pri dnu reke i tu ostaju dok se ne razviju mali somovi. Som je jedna od retkih riba koja nema krljušt već sluzavu kožu, somovi dišu uz pomoć škrga.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 8 stranica
  • Metodika upoznavanja okoline Viorika Paser
  • Školska godina: Viorika Paser
  • Skripte, Pedagogija
  • Srbija,  Vršac,  Visoka hotelijerska škola strukovnih studija  

Više u Pedagogija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese