Висока Техничка Школа Струковних Студија

Пожаревац

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Познавање сировина са биотехнологијом

Тема: Пшеница

Професор: Звонимир Митић

Студент: 
Александар Милошевић
Бр. индекса: 92644

Пожаревац, 2016

2

САДРЖАЈ

1.Увод.......................................................................................................................3
2.Општи значај пшенице........................................................................................4
3.Производња пшенице у свету.............................................................................5
4.Географска распрострањеност пшенице............................................................6
5.Порекло пшенице.................................................................................................8
6.Систематика пшенице..........................................................................................8
7.Морфолошке особине пшенице..........................................................................9
8.Биолошке особине пшенице..............................................................................12
9.Обрада земљишта за пшеницу..........................................................................15
10.Ђубрење за пшеницу........................................................................................17
11.Сетва пшенице..................................................................................................19
12.Жетва пшенице.................................................................................................21
13.Закључак............................................................................................................23
14.Литература.........................................................................................................24

background image

4

2.Општи значај пшенице

Пшеница се пре свега користи као хлебна биљка. Преко 70 % становништва на 

земљиној кугли храни се пшеничним хлебом. Пшенични хлеб је високо калоричан (9.000 
Ј), с високим садржајем беланчевина 16 - 17 %, угљених хидрата до 78 %, масти 1 - 1,5 %. 

Најважнији   показатељ   квалитета   пшенице   представља   количина   и   квалитет 

беланчевина у зрну. Као међународни стандард садржаја беланчевина у зрну је 13.5%. 
Међутим,   садржај   беланчевина   се   знатно   мења   у   зависности   од   рејона   гајења   (климе, 
земљишта) и ђубрења. Пшеница гајена на истоку и југу има већи садржај беланчевина од 
оне на западним и северним рејонима. Квалитет беланчевина пшеничног хлеба је веома 
висок при чему значај имају количина и квалитет лепка (беланчевинаста маса која се 
издваја при испирању теста водом). 

Слика 1. Пшеница

Пшенични хлеб садржи једињења калцијума, фосфора и гвожђа, као и комплекс Б 

витамина. Пшеница је веома значајна у млинској индустрији, индустрији хлеба, кекса, 
пиварској, фармацеутској и у индустрији декстрина, а нус производ - слама служи као 
простирка, затим за израду предмета различите употребне вредности у домаћинству. 

Мекиње као споредни производ користе се као концентрована сточна храна, а у 

новије време да поправља квалитет хлеба.

Пшеница,   као   најважнији   артикал   у   међународној   трговини,   условила   је   развој 

саобраћаја и саобраћајних објеката. Има и стратегијску важност, јер је често у историји 
служила као један од елемената притиска једне државе на другу посебно па је такву улогу 
задржала и до данас.

5

3.Производња пшенице у свету

Главни   центри   производње   пшенице   су   Европа,   Океанија,   Јужна   Америка   и 

Африка   а   по   укупној   производњи   после   Европе   следе   Азија,   земље   бившег   СССР-а, 
Северна Америка, Јужна Америка. По просечним приносима на првом месту је Европа, 
затим Северна Америка.

Табела 1. Производња пшенице по појединим у свету у 2002. години ( извор података 

-УСДА)

background image

7

Озима пшеница даје веће просечне приносе од јаре пшенице од чега произлази њен 

општи значај. Поред тога, озима пшеница даје и стабилније приносе. Озима пшеница се 
сеје у јесен а презимљује у фази од клијанаца до бокорења, док се јара сеје рано у пролеће. 
Озима пшеница јаче бокори и има дужи вегетациони период од јаре. Озима је знатно 
отпорнија   на   ниске   температуре   и   има   дужи   стадијум   јаровизације.   Међутим,   јара 
пшеница је знатно отпорнија на сушу као и на високе температуре а има и квалитетније 
зрно и брашно.

 1

Слика 3. Озима пшенице

5.Порекло пшенице

1

 

Технолгогија жита и брашна, Милан Жежељ, Нови Сад, 2010, стр. 56

Želiš da pročitaš svih 24 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti