Psihičke funkcije

Psihičke funkcije

• Psihička funkcija ,u opštoj psihologiji, predstavlja relativno složenu aktivnost karakterističnu za neku psihičku strukturu koja je formirana uzajamnim dejstvom nasleđenih predispozicija, sredinskih uticaja i delatnošću jedinke.
• Psihičke funkcije mogu biti senzorne (opažanje), intelektualne (mišljenje, učenje), motorne (hodanje, hvatanje i sl.).
• Psihičke funkcije omogućavaju organizmu složenije vidove prilagođavanja sredini.
• Prema Jungu (Jung), vid psihičke delatnosti, ima ih četiri: opažanje, mišljenje, osećanje i intuicija.
• “Opažanje utvrđuje šta je stvarno prisutno, mišljenje nas osposobljava da upoznamo njegovo značenje, osećanje nam kazuje njegovu vrednost, a intuicija ukazuje na mogućnosti u pogledu toga odakle dolazi i kuda ide u toj situaciji”, kaže Jung.
• Prve dve psihičke funkcije Jung ubraja u racionalne, a druge dve u iracionalna funkcije.

Opažanje

• Opažanje је svesno doživljavanje okoline i sopstvenog tiela.
• Opažanje nam omogućava da razne fleke, boje vidimo kao određeni predmet, da mnoštvo zvukova čujemo kao govor, da kombinaciju slatkog, kiselog i ostalih ukusa okusimo kao određeno jelo…
• Opažanje je složena psihiĉka funkcija.
• Kao rezultat opažanja nastaju dve vrste doživljaja – oseti I opažaji.
• Oseti su najprostije čulne informacije, koje održavaju samo jednu karakteristiku predmeta, recimo boju, zvuk, temperaturu, ukus itd..
• Opažaji se sastoje od višeoseta i oni održavaju sliku predmeta u celini.

Pažnja

• Pažnja je kognitivni proces koji omogućava da se iz mnoštvo čulnih informacija što svakog trena stižu u mozak izaberu one koji će se dalje obrađivati, a ostali se ignorišu.
• Pored selekcije informacija, funkcije pažnje su i sledeće : priprema organizma za prijem informacija i omogućuje povezivanje oseta u opažaje.
• Pažnja se može i definisati kao stanje pojačane budnosti.
• Važna karakteristika pažnje je da se ne zadržava dugo na jednom sadržaju, već se spontano pomera na drugi.
• Glavni razlog sto se pažnja stalno pomera jeste njen mali obim.
• Obim pažnje se određuje kao maksimalan broj informacija koje se istovremeno mogu opaziti bez brojanja I pomeranja očiju.
• Pažnja zavisi od subjektivnih I objektivnih činilaca.

Mišljenje

• Mišljenje je najsloženiji saznajni proces koji omogućuje uvidjanje veza medju stvarima i pojavama do kojihne dolazimo samo opažanjem i pamćenjem.
• Koristimo ga za rešavanje problema i snalaženje u novimsituacijama.
• Mišljenje je proces posrednog saznavanja jer njime uvidjamo veze i odnose medju opažanim elementima,utvrdjujemo da ti elementi znače ovo ili ono.
• Pojmovi su najvažniji znaci koje koristimo u procesu mišljenja.
• Oni se označavaju rečima i predstavljaju odrazbitnih opštih svojstava predmeta i pojava.
• Do pojmova dolazimo tako što analiziramo karakteristike predmeta ipojava i izdvajamo najbitnije zajedničke karakteristike.
• Proces mišljenja se pokreće ako treba da rešimo neki problem