Odlomak

Psihologija kao naučna disciplina
Predmet i grane psihologije – Kakvi doživljaji postoje, kako se javljaju i teku, šta im je osnova i kako se manifestuju – proučava psihologija. Ona proučava psihičku stvarnosti ili psihički život. Psihologija se može definisati kao sistematsko izučavanje psihičkog života ljudi i životinja, a na osnovu proučavanja  objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva. Teorijski zadatak psihologije je upoznavanje karatkeristika I zakonitosti psihičkog života. Svrha teorijskog istraživanja  u psihologiji je upoznavanje jednog dela stvarnosti – psihičke stvarnosti.
Psihologija bi trebalo da odgovori na 3 pitanja: šta? (da što potpunije opiše psihičke pojave); kako? (kako se odvijaju psihički procesi i kako se formiraju psihičke osobine); zašto? (da otkriva uroke pojedinih psihičkih pojava i objašnjava postupke ljudi). Praktični zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezultata psiholoških istraživanja radi što uspešnijeg
obavljanja različitih ljudskih delatnosti. sihologija kao empirijska I eksperimentalna nauka se formirala polovinom XIX veka. Danas je psihologija sistem naučnih disciplina koje sve povezuje izučavanje psihičkog života. Postoji veliki broj i teorijskih i primenjenih psiholoških disciplina.
Neke od teorijskih disciplina su: opšta ili generalna psihologija (koja proučava osnovne psihičke funkcije normalnog odraslog čoveka), fiziološka psihologija (proučava zavisnost psihičkih pojava od organskih osnova), razvojna ili genetička psihologija (bavi se proučavanjem razvitka psihičkog života, ontogenetski razvitak od rođenja do starosti), socijalna psihologija
(proučava uticaj socijalnih faktora na psihičke funkcije ljudi i na ličnost u celini, ponašanje pojedinaca u društvenim situacijama, kao i ulogu psihičkih faktora u socijalnom zbivanju), psihologija ličnosti(izučava psihički život I ponašanje, posmatrane kao povezanu i jedinstvenu celinu) Neke od primenjenih disciplina su: pedagoška psihologija(proučava psihološku stranu obrazovanja i vaspitanja), psihologija rada (proučava zavisnost uspeha u radu od različitih psihičkih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psihički život onih koji rade), mentalna higijena(predstavlja promenu psiholoških saznanja u očuvanju duševnog zdravlja), klinička psihologija (bavi se izučavanjem tegoba u psihičkom životu)
Primer primene psiholoških saznanja je profesionalna orijentacija (aktivnost kojom se pomaže pojedincu u što uspešnijem izboru zanimanja) i profesionalana selekcija ili izbor za posao(kada se od velikog broja ljudi koji traže neki posao biraju pojedinci za koje se pretpostavlja da ćae taj posao najuspešnije obavljati ).

Odnos psihologije I drugih nauka – od bioloških disciplina važna je fiziologija (proučava funkcionisanje raznih vrsta živih organizama u celini kao i pojedinih njihovih oragana); od društvenih nauka važne su: antropologija (razvitak čoveka I civilizacije) I sociologija (izučava funkcionisanje velikih i malih grupa –država/porodica) i dr. kao što su ekonomija, istorija,
lingvistika… Psihološka saznanja su značajna za sve društvene nauke ali i za prirodne kao što je medicina.

 

 

 

Metode i tehnike psihološkog izraživanja
Metode psihološkog istraživanja – Pod pojmom metoda se podrazumeva opšti način oraganizovanja istraživanja nekog problema. Postoje dve osnovne metode:
Eksperimentalna metoda – njena suštinska odlika jeste sistematsko i namerno menjanje uslova. Uslovi koji se namerno menjaju u eksperimentalnom istraživanju nazivaju se eksperimentalna ili nezavisna promenljiva, a pojava koja se delovanjem menjanja uslova takođe menja zove se zavisna promenljiva. Ovaj postupak je najpogodniji za otkrivanje kauzalne
(uzročne) veze među pojavama, ali se ne može primenjivati u nekim situacijama jer ispitanici drugačije reaguju u eksperimentalnoj nego u prirodnoj situaciji.
Primer psihološkog eksperimenta jeste retroaktivna inhibicija, da nakanadna aktivnost posle učenja deluje unatrag (retroaktivno) i koči (inhibrira) obnavljanje naučenog. Zaboravljanje u toku spavanja je znatno sporije nego u budnom stanju. Ova ispitivanja su sproveli američki psiholozi Dženkins i Dalenbah (Jenkins I Dallenbach), polazeći od ispitivanja pamćenja
koje je obavio nemački psiholog Ebinghaus (Ebbinghaus).
Neeksperimentalna metoda odnosno sistematsko neeksperimentalno istraživanje se zasniva na posmatranju koje se izvodi sa ciljem (određen je predmet i svrha posmatranja), sistematski(prati se sve što je od važnosti za posmatranu pojavu) i koje je kontrolisano (void se računa o uslovima u kojima se posmatra pojava).
Primer neeksperimentalnog istraživanja – Borislav Stevanović je ispitivanjem inteligencije dece iz gradova i dece sa sela došao do zaključka da je razlika u korist gradske dece ta što seoska deca imaju manje isustva o stvarima iz većine zadataka u testu. Koristeći obe metode mogu se uptrebiti I objektivni i subjektivni podaci. Objektivni podacisu oni koje može da registruje (zabeleži) svaki posmatrač koristeći čula ili aparate. Subjektivni podaci počivaju na doživljajima o kojima izveštavaju ispitanici. Kada se prate vlastiti doživljaji i onjima izveštava govori se o samoposmatranju ili introspekciji.

Tehnike psihološkog istraživanja – pod tehnikama psihološkog istraživanja se podrazumevaju posebni postupci koji se koriste u pojedinim fazama istraživanja, pre svega u vazama za prikupljanje I obradu podataka.Tehnike za prikupljanje podataka u psihološkom istraživanju su: upitnik, intervju, skale, procene i testovi. Tehnike za sređivanje I obradu podataka u psihološkom istraživanju su statistički postupci.Upitnikom se naziva prema određenim principima sastavljen sistem pitanja, čija je podesnost za ispitivanje određenih psihičkih pojava utvrđena prethodnim proveravanjem. Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog tipa (kada ispitanici slobodno formulišu odgovor) i zatvorenog tipa (ponuđeni odgovori, ispitanici treba samo da podvuku jedan od ponuđenih). Na pitanja u upitniku treba odgovoriti pismeno.
Intervju predstavlja usmeno postavljanje unapred pripremljenih pitanja i usmeni odgovor na njih odnosno prikupljanje podataka putem razgovora. Skale procene prikazivanje nekog psihičkog procesa ili neke osobine označavanjem mesta koje im pripada u nekoj lestvici ili skali. Anketiranje predstavlja svako postavljanje pitanja nekoj grupi ljudi, odnosno kada se koriste upitnik, intervju ili skala procene na izabranom uzorku stanovništva da bi se saznali određeni stavovi ili mišljenje stanovništva. Koristi se za ispitivanje javnog mnjenja.
Testovi predstavljaju uopšte proveravanje nekih svojstava predmeta ili organizma i predstavljaju vrstu mernog instrumenta. Psihološki testovise koriste za utvrđivanje određenih psihičkih odlika.
Prema vrsti karakteristike koja se ispituje:
Testovi sposobnosti (opšta sposobnost ili inteligencija i posebne sposobnosti) obuhvataju:

  • testove inteligencije (korisna sredstva za utvrđivanje razvijeniosti opšte intelektualne sposobnosti)
  • testove senzornih sposobnosti (meri se razvijenost različitih svojstava pojedinih čula)
  • testovi motornih sposobnosti (mere se između ostalog brzina, preciznost i koordinacija pokreta prstiju i šake)

Testovi znanja se sastoje od niza zadataka. Standarizovani test predstavlja test za koji su prethodno utvrđene norme ocenjivanja rezultata, način njegovog primenjivanja i njegove merne karakteristike.

Rating: 5.0/5. From 1 vote.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Psihologija

Više u Skripte

Komentari