Odlomak

UVOD

Različite epohe, pa i različita društva, kulture, imaju svoj osobeni moral; svima je ipak, zajednička važna socijalna funkcija moralnih normi. Moral predstavlja predmet kritičkog proučavanja etike kao dela filozofije i odnosi se na unutrašnji glas savesti. Usvajanjem (socijalizacijom) moralne norme se internalizuju i postaju savest vremena, društva, socijalne grupe ili pojedinca.
Iako moral postoji od kada postoji čovek i društvo, ipak se moralne norme, posebno norme radnog morala, javljaju u svom punom izražaju tek onda kada su ljudi u radni proces počeli da se uključuju kao pravno slobodna bića, kada su po slobodnoj volji mogli da procenjuju ukupni radni proces, da zauzimaju svoje sopstvene stavove i da stvaraju norme o ponašanju u radnoj sredini.
Pojmovno određenje radnog morala još uvek je nejasno i neprecizno. Sva ta neslaganja o pojmu, faktorima i oblicima radnog morala i pored relativno malog broja empirijskih istraživanja i teorijskih promišljanja, ispoljila su se i u građanskoj i u marksističkoj misli.
Radni moral je veoma obuhvatan i kompleksan fenomen, jer u njegov sastav ulaze ili se podrazumevaju različite pojave. Njegov osnovni sadržaj i smisao vezani su za uzročne odnose rada i morala, ali i za posledice po ličnost učesnika u procesu rada, kome je rad egzistencijalni uslov života, a moral čvrsta veza između društva i integriteta njegove ličnosti. Njegovo značenje upućuje na višeslojnost moralne prirode koja ga karakteriše.
Radni moral nosi i obeležja načina proizvodnje, oblika rada, osobina ličnosti učesnika u procesu rada, karakteristika radne grupe u kojoj se proces rada odvija, ali ima pri tom i pečat određenog istorijskog perioda i određenog socijalnog okruženja.
Motivacija (podsticanje) je razlog ponašanja (Hawkins et al, 1992 prema Rakić). Može se opisati i kao pokretačka snaga unutar pojedinca koja ih podstiče na akciju. Ta pokretačka snaga je rezultat stanja tenzije, koja postoji kao rezultat nezadovoljene potrebe. Zato su te potrebe koje se objašnjavaju kao unutrašnje fizičko ili psihičko stanje neravnoteže, mnogo složenije.Gledano, motivacija se odnosi na proces koji prouzrokuje da se ljudi ponašaju na odgovarajući način. Ona je skup mehanizama za kontolu kretanja prema ciljevima(Rot, 1989).

 

 

 

 

 

MORAL

Društvena tekovina zvana moral dobila je ime po latinskoj reči mos (u genitivu moris) koja označava vladanje ili običaj. Vrlo uticajni filozof Hegel nazvao je Sokrata „izumiteljem morala“ (1951). Kod starih Grka moralan čovek je definisan kao ljudska jedinka svesna svoga delovanja. Savremeni tumači moral vide kao skup običaja, vrednosti, normi, ideala i propisa koji određuju šta je valjano, časno, dobro i pravedno, a šta se s time kosi, šta je suprotno. Kao oblik ljudske prakse, moral je vid delatnog odnošenja čoveka „prema svetu, drugim ljudima i prema samom sebi“ (Pavićević, 1974 prema Pavlović).
Moral je sistem i skup moralnih pravila i normi koje određuju čovekovo ponašanje u društvu i to kako prema društvu u celini, tako i prema drugim članovima društva, ali i prema samom sebi. Moral se zasniva na moralnim normama kojima se utvrđuje šta je dobro, a šta loše, a manifestuje se u proceni ljudskih ponašanja. Tim normama se regulišu ljudski postupci i svi njihovi međusobni odnosi. Stoga, moralne norme predstavljaju specifičan skup društvenih normi.
Etika i moral su reči stranog porekla koje u srpskom jeziku označavaju veoma složene i višedimenzionalne društvene fenomene i duhovne pojave. Iako se u svakodnevnom životu moral ljudi i njihova etika svode na isto, postoji i podela koja moralnost ograničava na sisteme (npr. Kantov), a etiku rezerviše za viši pristup praktičnom rasuđivanju.
Sem Blek (1997 prema Pavlović) kaže da etiku neke kompanije određuje sve što ona čini, a ne samo što ona govori u nastojanju da obezbedi podršku javnosti. Nužno je da se iz poslovanja vidi kako organizacije žele da služe opštem dobru, da javni interes odvija od parcijalnog i da u svakodnevnom delovanju teži prepoznavanju zajedničke mere prihvatljivosti konkurentskih interesa. Neki poslovni potez može biti legitiman i legalan, a da ne bude sasvim u skladu sa etičkim normama.
Ljudi mogu da osete potrebu da svoja stvarna moralna uverenja sakriju, posebno ako je određena moralna norma čvrsto utemeljena u društvenom iskustvu. Zato se može desiti da ljudsko ponašanje ne pokaže moralan stav, odnosno onu relativnu početnu spremnost da se po normi postupi ili ne. Takođe, u situaciji kad treba primeniti određenu moralnu normu, može doći do moralnog iskušenja, jer se javlja nesklad između onoga u šta se veruje i onoga šta se praktično čini. U stvari svako moralno ponašanje podrazumeva i određeno prosuđivanje, bez obzira na tu unutrašnju saglasnost sa moralnom normom, koja je polazna pretpostavka takvog ponašanja.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari