Radni odnosi i kolektivno pregovaranje
1
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ЧАЧАК
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Meнаџмент људских ресурса
РАДНИ ОДНОСИ И КОЛЕКТИВНО ПРЕГОРАВАЊЕ
Ментор:
Студент:
Проф.Нешковић Др.Слободан
Београд, март, 2014.
2
САДРЖАЈ
1. УВОД.....................................................................................................................1
2. ЗАКОНСКИ ОКВИРИ РАДНИХ ОДНОСА......................................................3
3. ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О РАДУ....................................................................4
4. ОСОБИНЕ УГОВОРА О РАДУ ....................................................................... 5
4.1. Садржине уговора о раду према Закону о раду........................................5
4.2. Измене уговора о раду ............................................................................. 12
5. КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ ................................................................... 12
5.1. Циљеви синдиката ................................................................................... 15
6. КОЛЕКТИВНО УГОВАРАЊЕ ........................................................................ 17
7. ТРИ ЗЛАТНА ПРАВИЛА КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА .................. 21
8. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................ 23
9. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................... 25
1. Увод
Радно право је посебна самостална грана позитивног права у правном систему сваке
модерне државе, које то постаје након сто и више година од доношења првих законских
прописа којима се регулишу радни односи и заштита радника на раду.
Радни односи су
уговорни односи и уговором о раду заснива се радни однос. Уговор је израз слободне
воље оних који су приступили његовој изради. Слободна воља је најважнија
претпоставка сваког уговора и она не служи за то да се уговором нешто добије, већ да
Проф. Др. Нешковић С.,Менаџмент људских ресурса, ВПС Чачак

4
преговарача, да направе корак више, па и неколико корака више, а да не наруше
принципе и намере које је имао законодавац доносећи неки закон.
2. ЗАКОНСКИ ОКВИРИ РАДНИХ ОДНОСА
Законска регулатива из области рада и радних односа у Републици Србији обухвата
велики број закона којим се уређују многобројна питања из области рада и синдикалног
организовања. Овде спадају закони о: раду, запошљавању и осигурању за случај
www.scribd.com
5
незапослености, евиденцијама у области рада, пензијском и инвалидском осигурању,
безбедности и здрављу на раду, итд.
Закон о раду прецизно уређује однос између закона и уговора о раду као однос
усклађености уговора о раду са законом. Уговор о раду мора бити у сагласности са
законом и то двојако: тако што уговор о раду
не може
да садржи одредбе којима се
запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова
који су утврђени законом, и уговором о раду
могу
да се утврде већа права и услови
утврђени законом, и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није
друкчије одређено.
Уговор о раду мора бити у сагласности са општим и колективним уговором када овај
колективни уговор овбавезује послодавца, а када се ради о уређивању услова за рад
мора бити у сагласности не само са општим и посебним уговором него и са
колективним уговором код послодавца. Редослед примене ових правних аката је
следећи: уговор о раду, колективни уговор па закон, јер је обим права у обрнутом
односу према нивоу уопштености правног акта.
3. ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О РАДУ
Уговор о раду је акт заснивања радног односа, којим се уређују права, обавезе и
одговорности између запосленог и послодавца. Том приликом је и једној и другој
страни дозвољена слобода уговарања. Иако уговор о раду није строго формалан акт, јер
форма није condicio sine qua non (услов без кога нема) за његово постојање, закључује се
у писаном облику пре него што запослени ступи на рад.
Станковић М, Менаџмент људских ресурса, ВИПОС, Ваљево 2009.
o radu

7
обим чинидбе, а познато је и ко је обавезан да чинидбу изврши и ко је овлашћен да
захтева њено извршење.
Уговор о раду је индивидуалан уговор јер ствара обавезе само за његове учеснике
(запосленог и послодавца), и закључује се с обзиром на личност (актом о организацији и
систематизацијом послодавац утврђује врсту послова, врсту и степен стручне спреме и
друге посебне услове).
4.1.
САДРЖИНА УГОВОРА О РАДУ ПРЕМА ЗКОНУ О РАДУ
Уговор о раду се закључује у писаном облику и садржи:
-
Назив и седиште послодавца
-
Име и презиме запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог
-
Врсту и степен стручне спреме запосленог
-
Врсту и опис послова које запослени треба да обавља
-
Место рада
-
Начин заснивања радног односа ( на неодређено или одређено време)
-
Очекивани период трајања уговора, у случају уговора о раду на одређено време
-
Дан почетка рада
-
Радно време (пуно, непуно или скраћено)
-
Новчани износ основне зараде и елементе за утврђивање радног учинка, накнаде
зараде и увећање зараде и друга примања запосленог
-
Рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право
-
Повезивање на колективни уговор, односно правилник о раду који је на снази
-
Трајање дневног и недељног радног времена
-
Отказни рок којег се мора придржавати радник, односно послодавац
Радно време
Општим актом може да се утврди радно време краће од 40 часова недељно, али не
краће од 36 часова недељно.Уговор о раду може се склопити и за непуно радно време.
o radu
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti