Unirvezitet u Prištini
Poljoprivredni fakultet
SEMINARSKI RAD
ТЕМА: Rastenje i deferencijacija
Profesor: Student:
Prof. Dr. Ljubomir Šunjić Srđan Stakić 46/14
Maj, 2016.
Seminarski rad: Rastenje i deferencijacija
2016
13
2. Intercelularna regulacija rastenja i diferencijacije – fitohormoni
Koordinacija izmedu ćelija, tkiva i organa u biljkama obezbeđuju hemijske
supstance koje se u provodnom sistemu transportuju od ćelije do ćelije tj. od organa do
organa. Dominantnu ulogu pri tome imaju biljni hormoni ili fitohormoni. Oni deluju u
malim kon- centracijama a mesto njihove sinteze i mesto delovanja su im različiti.
Fitohormoni se mogu svrstavati u pet osnovnih klasa:
auksine, gibereline, citokinine,
apscisine
i
etilen.
Prve tri imaju pretežno stimulativno, a zadnje dve inhibitorno dejstvo.
2.1. Auksini
Do sada je iz biljaka izolovan veći broj jedinjenja koja sadrže indol i ispojjavaju
dejstvo koje se pripisuje auksinima. Ona se nazivaju prirodnim auksinima kao što su:
indolsirćetna kiselina, indolpirogrožđana kiselina, indolpropionska kiselina,
indolacetonitril i dr.
Auksin se u biljkama nalazi u slobodnom i vezanom obliku. Prevodenje slobodnog
auksina u vezani oblik predstavlja značajni mehanizam u regulaciji nivoa auksina.
Razgradnja auksina je oksidativni proces. Njega katalizuju auksin-oksidaze od kojih neke
poseduju i peroksiđaznu aktivnost.
2.1.1. Fiziološka uloga auksina
Auksini utiču na brojne životne procese biljaka: izduživanje,apikalnu
dominaciju,diferencijaciju pupoljaka, pojavu partenokarpije, opadanje listova i plodova,
deobu ćelija, obrazovanje korena, polarnost organa, aktivnost enzima i sintezu nukleinskih
kiselina i proteina.
Najpoznatije i najviše proučeno je stimulativno dejstvo auksina na izduživanje
biljaka. Pojedini organi za optimalno rastenje zahtevaju različite koncentracije auksina.
Auksini mogu da izazivaju kod većeg broja biljaka partenokarpiju tj. obrazovanje plodova
bez kopulacije gameta. Takvi plodovi ne sadrže seme. Smatra se da auksini sprečavaju
opadanje plodova i listova.
Uticaj auksina na deobu ćelija uočen je i u kulturi tkiva. Auksini podstiču deobu
ćelija i pri obrazovanju adventivnih korenova.
2.1.2. Primena auksina
Auksini irnaju veoma značajnu ulogu u promiranja adventivnih korena, zbog čega
se oni veoma često kor razmnožavanju voćaka, vinove loze, ukrasnog Šiblja, drveća i
cveća, nicama. Naročito povoljni rezultati postižu se kod vrsta i sorata u kc miranje
adventivnih korena otežano. Auksini se koriste i za proredivanje plodova kao i za
Seminarski rad: Rastenje i deferencijacija
2016
14
sprečavanje opadanja. Takođe se sa uspehom mogu koristiti i u cilju produžavanja organa,
posebno krtola krompira.
2.2. Giberelini
Giberelinska kiselina, i po hemijskoj strukturi i fiziološkom dejstvo široko su
rasprostranjene u svim biljkama. Iz viših biljaka je do sad identifikovano preko 50
jedinjenja koja u biljkama izazivaju efekte sličm Ova jedinjenja se nazivaju giberelinima, a
pojedinačno se obeležavaju GA4 itd.
2.2.1. Fiziološko dejstvo giberelina
Dejstvo giberelina na životne kompleksno. Giberelini utiču na:
izduživanje,obrazovanje cvetova, mirovanje semena i pupoljaka, apikalnu dominaciju,
izazivanje partenokarpije i aktiviranje određenih gena.
Smatra se da dužinsko rastenje giberelini mogu da.podstiču stimulacijom deobe
ili izduživa stimulišu deobu ćelija u subapkalnom meristemu, dok u drugih vrsta
podstiču kako deobu ćelija tako i njihovo izduživanje.
Giberelini mogu kod biljaka dugog dana i kod mnogih biljaka koje zahtevaju
delovanje niskih temperatura u neinduktivnim uslovima izazvati obrazovanje cvetova.
Giberelini utiču i na mirovanje semena i pupoljaka. Uočeno je da kod biljaka čije seme
klija samo posle delovanja crvene svetlosti, giberelinska kiselina može da izazove klijanje i
u mraku.
Giberelini imaju značajnu ulogu i u prekidu zimskog mirovanja pupoljaka. Na to
ukazuje visok nivo giberelina u pupoljcima pre kretanja vegetacije.7
2.2.2.Primena giberelina
Primenom giberelina kod nekih dvogodišnjih biljaka (mrkve, celera, kupusa,
šećerne repe
i
dr.) može da se inducira cvetanje već u prvoj godini života, tj. da se zameni
efekat niskih temperatura, što u nekim slučajevima može da bude od praktičnog značaja.
Kod pivskog ječma upotrebom
GA3
postiže se brže i ujednačenje klijanje zrna.
Primenom giberelina kod nekih biljaka (krastavca, konoplje i dr.) podstiče maskulinaciju.
Najaktivniji u tom pogledu su
GA3
i
GA4
i smeša
GA4
i
GA7.
Pored toga, giberelini se
koriste i u cilju dobijanja partenokarpnih plodova
(GA
3
, GA4
i
GA7
),
indukciju cvetanja u
