УНИОН ''Никола Тесла'' факултет за пословне студије и право - Београд
Београд, 2021.
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Међународно јавно право
Тема: Ратни злочини
Ментор
:
Др.
Дакић
Драган
Студент:
Матић
Катарина
I0137-18
4
1. Кривично дело - појмовно одређење
Одређивање појма, кривичног дела један је од првих и основних проблема
кривичног права. У историјском развоју науке кривичног права, кривично дело се
посматрало са више различитих аспеката и са веома различитим приступима теоретичара
кривичног права. И у нашој савременој теорији кривичног права теоретичари имају
различите приступе у одређивању појма кривичног дела. Тако др. Миодраг Јовичћ и др.
Љубиша Јовановић у књизи Кривично право - Општи део, разматрају формалистички,
материјални и материјално-формални појам кривичног дела, а професор Бора Чејовић у
књизи Кривично право-Десето издање поред наведена три приступа, разматра и четврти
приступ-законски појма кривичног дела. Може се генерализовати у најопштијем да се
кривично
дело
може
дефинисати
на
различите
начине.
„На првом месту може се рећи да је кривично дело понашање за које је друштво
веома заинтересовано и против кога мање-више оштро реагује. С гледишта учиниоца
кривичног дела, кривично дело представља одређени догађај у животу појединца, који са
собом повлачи одређене друштвене последице. С овог феноменолошког гледишта,
кривично дело је оно људско дело , или понашање, које садржи све услове који одговарају
законској претпоставци за примену кривичне санкције. Према томе, тим појмом се
означава конкретно дело или понашање које се поклапа са законским описом кривичног
дела“
1
Према законској дефиницији, кривично дело је оно дело које је законом предвиђено
као кривично дело које је против правно и које је скривљено (чл. 14 КЗС). Оваква законска
одредба показује да су елементи општег појма кривичног дела следећи:
дело (да је у питању радња којом се проузрокује последица);
одређеност у закону (да је у питању дело које је законом предвиђено као
кривично дело);
противправност (да је у питању дело које је противно позитивном праву);
кривица (да је у питању дело које је скривљено).
Наведени елементи су конститутивне природе, што значи да кривично дело постоји само
под условом да су се стекли сви елементи. Ако било који од елемената изостаје, нема
кривичног дела.
1
Проф. Бора Чејовић, КРИВИЧНО ПРАВО, десето издање, Београд 2007.
5
2. Кривично дело ратних злочина
Рат, ратна разарања и ратни злочини су одавно настали још са почетком постанка
људскод друштва. На жалост од тог времена па до данашњег дана, ратови, ратна разарања
и ратни злочини непрекидно трају. Стиче се утисак да је смислено извести закључак да су
ратови законита, социјолошка и друштвена појава.
Последице изазване ратом, ратним разарањима и ратним злочинима су практично
ненадокнадиве штете које је људско друштво током своје историје претрпело, су огромне
и свакако заустављају развој људског друштва уопште. напоменимо само два
најстрашнија рата која су икада вођена у историји људског друштва. Први светски и
Други светски рат, причинили су највеће и ненадокнадиве губитке како у људству тако и у
материјалним
добрима.
Рат као друштвена појава још у почетном периоду развоја људског друштва
изазивао је пажњу не само државе и друштва него и науке, која је тражила објашњење за
рат уопште. Тиме су се бавили многи историчари, филозофи, социолози, правници и
други, још у Старом и Средњем веку који су се бавили проблематиком ратних злочина и
уопште. Међинародна заједница и човечанство били су током своје дуге историје
практично немоћни у спречавању рата, ратних разарања и ратних злочина. Покушавало се
прописивањем одређених правила за вођење рата и његове хуманизације. Чињеница је да
сви ти покушаји у разним периодима људске историје нису доносили жељене резултате
практично све до XIX века. XIX век пред ставља прекретницу у регулисању правила за
вођење рата, заштити цивилног становништва - не бораца, рањеника и уопште његовој
хуманизацији.
Први корак у том правцу је Париска декларација о поморском рату из 1856.
године, која садржи правила о забрани блокаде мора. Затим долазе много важнији и
опсежнији међународни документи из ратног права. У Женеви је 1864. године донета
Конвенција о побољшању судбине војних рањеника у рату. Убро после тога, 1868. године
усвојена је Петроградска декларација, која, поред забране употребе експлозивних зрна
тежине мање од 400 грама, садржи и неке основне полазне принципе ратног права.
