Razvoj emocija

UVOD

U životu odrasle osobe emocije imaju veliku ulogu, a njihov značaj u razvitku deteta je još veći. One su propratni doživljaji drugih stanja i procesa, ali su i motiv i pokretač ponašanja. Ako su česte i intenzivne, negativne emocije mogu se pojaviti ozbiljne smetnje u psiho-fizičkom razvoju, a mogu uzrokovati i ozbiljna psihosomatska oboljenja. Pravilan emocionalni tretman dece i omogućavanje da doživljavaju pozitivne emocije u velikoj meri doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju.
Ljudi nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje sprovode samo na osnovu umnog mišljenja i zaključivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim činiocima, kao što su emocije ili osećanja. Emocije se mogu definisati kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, događajima, i prema sopstvenim postupcima.
Emocija je uvek reagovanje bića na neko zbivanje. Zbivanje se opaža i izaziva osećanja. Osećanja se javljaju u situaciji kad biće proceni da se dešava nešto značajno i važno. Ono što su refleksi za telo to su emocije za psihu.
Zoran Milivojević daje definiciju emocija: „Emocija je reakcija subjekta na stimulus koji je ocenio kao važan, a koja visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekat za adaptivnu aktivnost.“
Postoji veliki broj izraza kojima se izražavaju osećanja i različiti doživljaji u kojima osećanja imaju bitnu ulogu. Postoje emocionalna stanja kao što su: radost, strah, žalost, ljubav, ljubomora, simpatija, ponos, stid, briga, strepnja i druga. Emocije su u toku svog razvoja propraćene spoljnim i unutrašnjim promenama. Spoljni znaci emocija su: izraz lica, telesna napetost, glasovne reakcije i slično.
Unutrašnji pratioci su karakteristične promene u radu pojedinih organa. Kod snažnih emocija javljaju se promene kod disajnih i probavnih organa i u radu žlezda. Kao posledica nekog emocionalnog stanja može da se javi kod čoveka crvenilo ili bledilo lica, smeh, plač, povlačenje u stranu ili približavanje, zagrljaj ili napad i tako dalje.

 
EMOCIJE – subjektivni doživljaj objektivne stvarnosti

Emocije u sebi sadrže tri vrste pojava:

1) fiziološke promene – puls, krvni pritisak, širenje i skupljanje krvnih sudova, disanje, mišićna napetost
2) promene u spoljašnjem ponašanju – mimika, gestovi, drhtanje, složena ponašanja
3) subjektivni doživljaj emocije terminologija – emocije = osećanja
problem je sledeći – termini osećanje / emocije se odnose na 2 vrste subjektivnih doživljaja

KOJE 2 VRSTE SUBJEKTIVNIH DOŽIVLJAJA SU U PIZANJU? KAKO JE OVAJ PROBLEM REŠEN?
Na šta se odnosi pojam afektivni/emocionalni ton?
Afekat je emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima veliki intezitet i buran tok, sadrži izrazite telesne promene – pr. panični strah, beskrajna radost, često dolazi do ”suženja svesti” – intelektualni procesi su ometeni, nema samokontrole, razumnog ponašanja, poštovanja osnovnih pravnih / moralnih normi – olakšavajuća okolnost u sudskim procesima, ”pražnjenje afekata” je zdravo, ali samo onda kada neće stradati neko drugi!
Koja vrsta filmova je trenutno najpopularnija u Holivudu? Seti se o čemu smo pričali na času. Raspoloženje – manje intenzivno, ali dugotrajno emocionalno stanje, koje boji celokupno svesno doživljavanje.  Sentimenti su 1) složenije, tananije, suptilnije emocije – ovo shvatanje jekarakteristično za klasičnu psihologiju, 2) Mek Dugal mu daje novo značenje– to je mentalna struktura u okviru koje se emocionalne dispozicije vezuju za neki objekat.Ona će se aktivirati na određenu pomisao, susret i sl. Emocija je aktuelni doživljaj, a sentiment ja
trajna struktura, koji postoji u nervnom sistemu kao sistem tragova.