Увод
Свака земља представља јединствен и целовит систем, сачињен од низа
подсистема, чије се дејство међусобно прожима. Са економске тачке гледишта посебно је
значајно ефикасно и адекватно функционисање привредног система. Од тога у великој
мери зависи опстанак, раст и развој целокупне друштвене заједнице. У оквиру
привредног система, такође можемо препознати више сложених подсистема. Један од
најважнијих је монетарни систем, који треба да омогући несметан ток финансијских
средстава у једној друштвено-економској заједници. Монетарни и финансијски систем
треба да допринесу нормалном и несметаном обављању привредне активности једне
земље, повећању производње, извоза, као и расту животног стандарда.
Савремене финансијске системе карактерише динамичност, токови
интернационализације, глобализације, брз развој информационе технологије,
дерегулациони токови и слично. Константно су присутне промене у окружењу, у
преференцијама корисника финансијских услуга, а самим тим, и у понуди коју пружа све
већи број финансијских посредника.
Монетарни и финансијски систем у већини земаља света сврставају се у
најрегулисаније области. Регулатива у овим областима се разликује између земаља,
зависно од степена привредне развијености, културно историјског наслеђа и традиције. У
задњих двадесетак година долази повремено до појава финансијских криза, чији
резултати производе негативне ефекте на мноштво учесника, из тог разлога, неопходно је
обезбедити њихову сигурност и поверење.
Држава је зато задржала надлежности у области законодавства кроз јачу функцију
различитих регулаторних тела из области мониторинга, контроле и ревизије. Паралелно
постоје тенденције да се смањи улога државе и државних органа, али се зато оснивају
саморегулаторна тела, повећава се јавност рада финансијских институција, настоји се да
се изгради међусобно поверење.
2
2. Развој привредног система
Привредни систем представља хетерогени комплекс који чине: привредни
субјекти, својински односи, систем управљања и одлучивања, информациона база на
основу које се доносе привредне одлуке, циљеви доносиоца одлуке, систем валоризације
резултата рада, систем економских односа с иностранством, улога државе у процесу
привређивања, законски и подзаконски нормативно-правни систем у области привреде,
добри пословни обичаји и други елементи значајни за функционисање привреде.
Најшире, привредни систем се дефинише као економски однос којим се регулишу токови
репродукције (производње, расподеле, размене и потрошње), што значи да другим
речима „Привредни систем представља скуп институција и механизама којима се,
релативно трајно, на дужи рок регулише процес друштвене репродукције.“ Карактер
привредног система умногоме одређује природу не само великог економског, већ и
друштвеног система у целини.
3
Са променом политичког система неизоставно долази и до промене привредног
система, пре свега због промене центара моћи, који по правилу имају пресудну улогу у
формирању привредног система. Сама институционална промена привредног система не
мора довести и до стварне промене, некада се то може десити само радикалним
променама. Реформа привредног система није једноставна, јер захтева свеобухватну
промену, не само промену дела система него повећање улоге тржишта и смањење
администрације. Као пример можемо навести бивше социјалистичке земље источне
Европе.
Разлику измећу привредних система чине односи који се успостављају између
привредних субјеката, као и између привредних субјеката и државе. Сходно разлици у
привредним системима и привредни субјекти имају различите нивое осетљивости на
промене у привредном систему. Сходно томе могу се разликовати прилагодљиви и крути
привредни системи. Ако се погледају постојећи привредни системи може се доћи до
закључка да не постоје хомогени привредни системи тј. да су они најчешће комбиновани.
3
Аранђеловић З., (2004): „Национална економија, Економски факултет,Београд., стр. 156.
4
На крају, могуће је сумирати да привредни систем представља скуп
институционалних аранжмана путем којих се на организован начин решава питање
алтернативне употребе ограничених привредних ресурса. Или, другачије речено,
привредни систем чини амбијетални оквир у оквиру кога привреда посматране земље
функционише, расте и развија се. То је на посебан начин уређен систем веза и односа
између привредних субјеката једног друштва. Смисао постојања привредног система „без
обзира на начин како је организован, је изградња елемената информационог система,
који треба да пруже одговор на три основна питања привредног живота: шта, како и за
кога производити.“
4
3. Подручја привредног система
У елементе привредног система убрајамо:
5
Институције и организације;
Системска подручја;
Инструменте и мере
Увиђајући значење институција у савременом друштву, односно њихову улогу у
регулисању и проналажењу начина и метода на којима се врши алокација економских
ресурса, треба посебно истаћи то да институције имају пресудну улогу у успостављању
законских, административних као и обичајних односа између привредних субјеката.
Као најважнија подручја привредног система можемо навести систем доходака,
монетарни и банкарски систем, фискални систем, спољнотрговински и девизни систем.
Цене, каматна стопа, пореска стопа, царине итд. представљају основне
инструменте и мере за креирање једног привредног система. Инструменте привредног
система пре свега чине правне норме које су обавезне за све економске субјекте и
одређује правила и норме за којих се они морају придржавати приликом међусобне
4
Бајер Ј., Јоксимовић Љ., (2002): „Савремени привредни систем“, Плато, Београд., стр. 213.
5
Деветаковић С., Јовановић-Гавриловић Б., Рикаловић Г., (2009): „Национална економија“, Економски
факултет, Београд., стр. 77.
5
