Oсновне карактеристике регионалног развоја
2
Увод
Глобализација је најзначајнији феномен почетка XXI века, али и
најпротивречнији. Глобални процеси и све већа економска
међузависности
представљају велике изазове за регионалне и локалне економије. Ефикасна регионална
економска политика која успева да се прилагоди, често и непредвидивим, светским
кретањима и економским кризама постала је
conditio sine qua non
успешног развоја.
Модели регионалног развоја и њихови исходи су безбројни. Имајући у виду
променљиве светске трендове, досадашња искуства земаља ЕУ и факторе који утичу на
регионални развој, економска анализа може да анитиципира могуће одређене исходе и
ефекте, али не може да предвиди нити све могуће путање регионалног развоја државе
нити изузетке. Циљ регионалне политике је да створи економски јаке, конкурентне
регионе који ће успети да се интегришу у глобалне економске токове. Европска унија,
али и неке друге организације (попут ОЕЦД-а, Светске банке, итд.), настављају да
истичу значај региона за економски развој на националном и међунационалном нивоу.
Циљеви регионалне политике се не мењају, али стратегије како их остварити су се
промениле-традиционалан приступ регионалне политике који се, пре свега, заснивао на
редистрибуцији богатства између богатих и сиромашних региона и једносекторском
приступу, све више уступа место принципу јачања аутохтоних и ендогених
потенцијала региона и мултисекторском приступу.
Вишедеценијска маргинализација регионалног развоја Србије узрокованна је бројним
неравнотежама у простору Републике. Транзициони процес додатно је мултипликовао
регионалне диспропорције и узроковао бројне системске нескладе, економске,
социјалне и демографске асиметричности. Због непостојања политичког консензуса,
институционални вакуум из области регионалног развоја траје већ осам година. Србија
је данас високо централизована држава, нерегионализована, са затвореном
неконкурентном привредом, неповезана са окружењем. Истраживања и емпиријске
анализе регионалног развоја Србије указују да традиционални системи промовисања
равномерног регионалног развоја нису били нарочито ефикасни.
Oсновне карактеристике регионалног развоја
4
милијард. $)
Раст БДП-а
4.5
%
4,8
%
4.2
%
2.5
%
8.2
%
6.0
%
5.6
%
7.1
%
5.6
%
-4.0
%
1.9
%
3.0
%
5.0
%
5.5
%
5.5
%
БДП по глави
становника
(USD)
1
160
1
536
2
036
2
640
3
186
3
408
4
009
5
387
6
685
5
808
5
898
6
241
6
540
7
136
7
797
БДП (ППП)
по главни
становника
5
713
6
177
6
512
6
857
7
638
8
357
9
141
10
071
10
821
10
635
10
897
11
365
12
122
13
004
13
954
Извор: Report for Selected Countries and Subjects
2
2. Регионалне неравномерности
2.1.
Регионални контекст сиромаштва
Континуиран привредни раст, уз раст зарада, пензија и других социјалних
трансфера, као и других примања становништва, утицали су да се број сиромашних у
Србији за пет година преполови. Међутим, утицај Светске економске кризе погоршаће
постигнуте резултате, што ће у регионалном контексту негативно утицати на
економски статус становништва руралних и неразвијених подручја. И поред растућих
регионалних проблема у транзиционом периоду, укупан број сиромашних је смањен.
Индекс сиромаштва у 2007. години у Србији износио је 6,6%, што значи да су
сиромашна била сва лица чија је потрошња по потрошачкој јединици била у просеку
нижа од линије сиромаштва. Укупан број сиромашних преполовљен је у односу на
2002. годину, када је 14% популације у Србији било сиромашно. Ефикасне мере и
активности предвиђене
Стратегијом за смањење сиромаштва
у периоду 2002-2007,
усмерене ка економском расту и развоју, омогућиле су спречавање појаве новог
сиромаштва и успешну бригу о традиционално сиромашним групама становништва
Србије. Активне политике, захваљујући ефектима новоуведених мера, допринеле су:
3
смањењу стопе незапослености12 (са 32,9% у 2002. на 27,4% у 2008. години);
2
http://www.imf.org
3
Влада РС (2007),
Стратегија регионалног развоја Републике Србије 2007-2012,
Службени гласник
Републике Србије, број 21.
Oсновне карактеристике регионалног развоја
5
порасту зарада (од 2002. до 2008. године просечне нето-зараде повећавале су се
годишње за 14%);
образовању у ранијој доби (учешће деце у предшколском образовању се
повећало у 2007. у односу на 2002. нарочито у доби између 6-7 година, као
резултат увођења обавезног припремног предшколског програма, који
омогућава већу стопу уписа и смањење осипања деце из основног образовања,
посебно деце из социо-културно угрожених средина) као и
смањењу укупног броја домаћинстава која примају неку врсту социјалних
доприноса (са 18% или 2.435 домаћинстава, на 14,7%, или 738 домаћинстава).
Табела бр.2: Регионално сиромаштво у Србији
Проценат
Сиромашних
Структура
Сиромашних, %
Сруктура
укупног
становништва, %
2002
2007
2002
2007
2002
2007
Београд
Урбано
9,3
3,0
11,4
17,2
17,2
18,3
Рурално
17,2
3,3
4,9
1,9
4,0
3,9
Војводина
Урбано
10,7
3,3
11,7
8,1
15,4
16,2
Рурално
14,5
9,9
12,1
18,2
11,7
12,1
Западна
Србија
Урбано
15,8
4,0
4,9
2,6
4,3
4,2
Рурално
17,0
11,4
8,3
10,9
6,8
6,3
Централна
Србија
Урбано
10,4
2,5
6,2
3,2
8,5
8,5
Рурално
17,1
4,9
10,8
6,2
8,8
8,3
Источна
Србија
Урбано
11,8
11,2
3,7
6,9
4,4
4,1
Рурално
13,9
9,1
4,9
6,3
4,9
4,6
Југоисточна
Србија
Урбано
14,7
8,5
7,0
9,3
6,7
7,2
Рурално
27,2
18,7
14,1
18,0
7,3
6,4
Укупно
14
6,6
100,0
100,0
100,0
100,0
Извор: Републички завод за Статистику
4
4
webrzs.stat.gov.rs
