СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ МАРКЕТИНГА
РЕКЛАМЕ
Међутим, развојем људске заједнице у једном тренутку појавила се потреба да
се многе поруке или саопштења једноставно задрже, меморишу за каснију
употребу, односно да се нека порука пренесе у веродостојном облику на
даљину, већем броју заинтересованих учесника, или да се иста порука
репродукује више пута у неизмењеном облику. Ово је било могућно тек можда
једним од најзнајчајних открића у људској цивилизацији уопште:
појавом
писма
. Још пре појаве Гутенберга, стварање писма условило је снажан развој
људске комуникације уз помоћ овог средства за, у једном универзалном облику,
кодирану и унифицирану трансмисију порука, које је функционисало међу
појединим идентичним и хомогеним етничким заједницама. Овде се и зачиње
историја савремене пропаганде, као специфичног облика људске комуникације,
у облику каквим је и ми данас познајемо. Развојем штампе, телеграфа, телефона,
филма, радија и телевизије, као и сателитских начина преноса порука,
комуникација добија савремене облике које, како наводи Маклуан, карактерише
масовност и синдром већ поменутог "глобалног села". Међутим, оно што
разликује пропаганду од осталих видова људске комуникације, према Ласвелу и
ауторима,
јесте да је она у сваком случају
увек акт предумишљаја
, повезана са
друштвеним уређењем као унапред дефинисаном контроверзом, односно
начелно конфликтном ситуацијом као једном врстом датости. Пропаганда може
бити идентификована као промишљен напор да се врши утицај на исход
спорних ситуација у изазивању наклоности према преференцији. У том смислу
пропаганда се разликује од других промишљених трансмисија информација,
или од сличних церемонијалних или чисто изражајних активности.
На тај начин
пропагандна активност увек представља једну врсту
изманипулисане
комуникације, унапред осмишљене и никако спонтане или случајне, са тачно
одређеном сврхом и са циљем да врши утицај у складу са интересима
пошиљаоца, односно креатора поруке.
4
1. Реклама
Реклама
(од фр.
réclame
, односно лат.
reclamo
- јавно оглашавати) је врста
комуникације којом спонзор рекламе покушава да убеди публику у корисност
одређеног поступка, обично куповине производа или услуге. Да би постигао
овај циљ аутор рекламе се служи свесним или подсвесним порукама, односно
комбинацијом информације и емоције у рекламној поруци. Рекламирање се
сматра делом комуникацијског система маркетинга. Модерно рекламирање се
развило са масовном производњом крајем 19. и почетком 20. века.
Оглашавачи се најчешће труде да повећају интересовање за рекламирани
производ његовим брендирањем. Слика или име производа се понавља, заједно
са његовим пожељним особинама, тако да се у свести потрошача устали веза
између робне марке и поменутих особина.
Једна од најважнијих карактеристика рекламе је начин на који она стиже до
потрошача рекламираног производа или услуге. У ову сврху се користе:
телевизија, радио, новине, часописи, видео игре, интернет, билборди, поштанске
пошиљке, дистрибуција летака и други начини.
Поред предузећа која рекламирају своје комерцијалне производе и услуге,
наручиоци реклама могу бити: политичке партије, интересне групе, верске
организације и државне и јавне установе. Рекламе најчешће осмишљавају
рекламне агенције.
Године 2007. процењени трошкови рекламирања на целом свету износили су
385 милијарди долара, од чега више од 150 милијарди долара само у САД.
2. Историја рекламе
Излагање робе на пијацама у античко доба представљало је првобитни облик
рекламе. Прве пронађене таблице са комерцијалним рекламама потичу из
5
