Visoka tehnička mašinska škola
strukovnih studija
Trstenik
SEMINARSKI RAD
Predmet: Veštačenje saobraćajnih nezgoda
Tema: Relevantni parametri za analizu saobraćajnih nezgoda
Mentor:
student:
Prof. dr Miodrag Tojagić
Nikola MrĎa
br.ind. S42/2016
U Beogradu, 2017.godine
Relevantni parametri za analizu saobraćajnih nezgoda
Nikola MrĎa S42/2016
4
2
Definisanje relevantnih parametara za analizu saobraćajnih nezgoda
Veštačenje ili ekspertiza (fran. “expertise”) je procena, stručni pregled ili ispitivanje koje vrši
ekspert, odnosno upotreba veštaka u iznalaženju materijalne i objektivne istine u javno-pravnim
odnosima.
Veštačenje je procesna radnja koja se, kao i druge procesne radnje (uviĎaj, saslušanje svedoka,
oduzimanje predmeta, pretresanje stana i lica i dr.), preduzima u cilju utvrĎivanja činjenica, te je
prevashodno dokazno sredstvo kojim se te činjenice utvrĎuju.
Vetačenje se odreĎuje kada za utvrĎivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i
mišljenje lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.
Ako se veštaku, pored podataka pribavljenih na uviĎaju, stave na korišćenje podaci pribavljeni
u procesu istrage, oni ima na raspolaganju veći fond podataka, pa je u mogućnosti da selekcijom i
vrednovanjem uzme u obradu relevantne za analizu in a osnovu njih doĎe do pouzdanijih i
višestruko proverenih zaključaka za formiranje nalaze i mišljenja. Ako pri tome, veštak u procesu
veštačenja, neposredno ili posredstvom suda, pribavlja dopunske podatke ili proverava njihovo
postojanje ili pouzdanost, on će analizom doći do kvalitetnijih rezultata koji ćemu omogućiti izradu
kvalitetnijeg nalaza i mišljenja.
Veštak može samo na osnovu rezultata primarne obrade da da nalaz i mišljenje (dijagram 1) ili
da postupi i po drugoj fazi i da formira svoj nalaz i mišljenje posle vrednovanja i selekcije dobijenih
rezultata iz sekundarne obrade ulaznih podataka. Pri ovakvom postupanju veštak po kraćem
postupku formira nalaz i mišljenje na osnovu grubljih rezultata dobijenih primarnom obradom, a
takvo postupanje se negativno odražava na kvalitet veštačenja. Iz ovih razloga, uvek treba posle
primarne obradde podataka dobijene rezultate podvrgnuti sekundarnoj obradi da bi se došlo do
finijih rezultata koji se posle tumačenja, ocene i eventualno dopnske obrade, integrišu u nalaz i
mišljenje veštaka koji se zasniva na većem broju isitanih činjenica. Kad veštak selekcijom i
analizom rezultata obrade vrednuje podatke, on daje potrebna argumentovana objašnjenja, da bi
isudu omogućio da ceneći kvalitet tih podataka, opredeli se u izboru odreĎenih verzija, koje roističu
iz analize svih podataka. Samo se putem kompleksne analize svih podataka može izvršiti pravilna
selekcija i obrada podataka da bi se došlo do što tačnijih rezultata za formiranje pouzdanog nalaza i
mišljenja veštaka. Skraćivanje postupka u izboru i vrednovanju podataka i rezultata obrade koji se
može nesvesno nametnuti i od strane suda, navodno zbog efikasnosti i ekonomičnosti postupka, ne
može se prihvatiti u slučajevima složenijih nezgoda gde takvo postupanje neophodno jer bi se
ugrozio kvalitet i pouzdanost zaključaka.
Postupak analize i selekcije podataka iz uviĎajne dokumentacije veštak treba da vrši u više
faza. Ako se poĎe od gledišta da se,prema pouzdanosti i značaju za dalju analizu, podaci mogu
razvrstati na:
-
Polazne
-
Uticajne
-
Relevantne.
S druge strane, prema postupku prikupljanja i obrade, podaci se razvrstavaju na:
-
Ulazne
-
Usvojene (procenjene)
-
Proračunate (izmerene)
Relevantni parametri za analizu saobraćajnih nezgoda
Nikola MrĎa S42/2016
5
Slika 1. Dijagram definisanja relevantnih parametara
Samim tim može se zaključitit dasu relevantni podaci prvenstveno oni koji se mogu dobiti
proračunom i odgovarajućim merenjem, mada se nekada moraju prihvatiti i usvojeni, odnosno
procenjeni podaci na osnovu odreĎenih normative i tabelarnih vrednosti dobijenih snimanjem na
konkretnim saobraćajnim situacijama.
Iz prikaza i analize primene definisanog blok dijagrama datog na slici 1 može se uočiti da
njegova primena insistira na postupnost u vrednovanju i izboru podataka i rezultata potrebnih za
formiranje pouzdang nalaza i mišljenja veštaka. To zahteva veće angažovanje u obradi, duže vreme
obrade, često pribavljanje dopunskih podataka i veće troškove postupka. MeĎutim, model
obezbeĎuje pouzdanije rezultate značajne za donošenje i obrazloženje odluke suda, pa se navedene
negativne strane njegove primene time poništavaju. Ako složenost nezgode i pouzdanost podataka
dozvoljava, veštak može po skraćenom postupku označenom sa fazom I ili II da formira svoj nalaz i
mišeljenje.
Relevantni parametri se mogu posmatrati i u svetlu njihovog daljeg korišćenja, odnosno za
odreĎivanje:
-
brzine učesnika nezgode
-
mesta sudara
-
nastanka opasne situacije itd.
