УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ НАУКА
НИШ
Завршни рад
TEMA
:
РЕВИЗИЈА И КОНТРОЛА
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Доц. Др Милош Стојановић
Јањић Саша
НИШ, 2018
КАНДИДАТ:
Јањић Саша
БРОЈ ИНДЕКСА:
35 / 17 - ПИЕ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ:
ПОСЛОВНО ИНФОРМАТИЧКА ЕКОНОМИЈА
ПРЕДМЕТ:
ЕКОНОМИЈА
TEMA
:
РЕВИЗИЈА И КОНТРОЛА
МЕНТОР:
НИШ, 2018. год. Доц. Др Милош Стојановић
__________________________
1
УВОД
Под ревизијом се подразумева провера финансијских извештаја једне
компаније чији је циљ да се утврди да ли су ти извештаји „објективни и истинити“.
У најужем смислу под појмом ревизија сматра се испитивање реалности
финансијских извештаја предузећа, законитости пословања предузећа те оцена
рачуноводствених интерних контрола.
У савременом пословном окружењу, веома је битно познавање феномена
независне ревизије, без које нема ни ефикасних финансијских тржишта нa
одређеном економском простору. Ово је посебно значајно у условима
глобализације економских, финансијских и привредних токова, као и у условима
снажне хармонизације, односно уједначавања рачуноводствене и ревизорске
праксе на најширем - светском плану.
Ревизија је настала као резултат друштвено - економских односа и потреба
власника капитала да на адекватан начин управља својом имовином и капиталом.
Систем плаћања је други фактор који је директно утицао на појаву ревизије.
Наиме, док је плаћање роба и услуга било одмах, нису постојали услови за
евентуалне махинације у дужничко - поверилачким односима. Али, развој
производних снага и односа развио је привредно - правне инструменте, посебно у
сектору плаћања обавеза, што је довело до нових, алтернативних видова плаћања
и што је резултирало отежаним плаћањима узрокованим несолвентношћу
пословних партнера.
Могућност да пословни субјект пропадне због разних спекулативних радњи
другог, а све због недостатка коректних информација о пословном партнеру, била
је све већа. У овом периоду било је теже стечено очувати него ново стећи, што је
комплексан проблем који је узроковао појаву
ревизије
која добија изузетно
значајно место у тадашњем економском окружењу. У тим и таквим односима,
потреба за услугом једног објективног, професионално компетентног, стручног
лица у функцији ревизора је постала неминовност. Значи, тада је дошло до
развоја ревизије, од њеног почетног облика контроле који је касније
трансформисан у ревизију, каква се и данас примењује у свету.
Ревизија је, дакле, научна дисциплина која задњу деценију код нас добија
своје место које у земљама развијених економиjа има вековима.
Последњих тридесетак година развоја, ревизије на нашим просторима без
сумње је искристалисао изутетан значај ревизорског занимања, нарoчито у
процесу надзора и управљања не само на нивоу привредних субјеката, где се даје
независно стручно мишљење о финансијским извешајима које менаџмент подноси
власницима, већ и на државном нивоу, где институција државних ревизора има
значајну улогу.
Према томе, ревизија је веома значајна у грађењу и развоју тржишних
и пословних институција.
2
3
1.2
Циљ ревизије финансијских извештаја
Ревизија финансијских извештаја обично укључује биланс стања, биланс
успеха и биланс новчаних токова, извештај о променама на капиталу, као и
напомене и обелодањивања, односно компоненте финансијских извештаја. Њен је
циљ да установи да ли су ти биланси припремљени у складу са важећим
правилима билансирања. Ову ревизију обично врше фирме овлашћених јавних
рачуновођа; а корисници извештаја о ревизији су менаџмент клијената,
инвеститори, банкари, финансијски аналитичари, владине агенције и други. Као
што је познато, општи циљ ревизије финансијских извештаја је да омогући
ревизору да изрази мишљење да ли су финансијски извештаји, по свим битним
питањима, састављени у складу са дефинисаним оквиром финансијског
извештавања.
Да би се тај циљ остварио у процесу ревизије треба дефинисати бројне
посебне циљеве за сваку ставку у финансијским извештајима. Ти посебни циљеви
су изведени из тврдњи менаџмента који је одговоран за евидентирање, обраду,
сумирање и презентовање финансијских информација. Приликом припреме
финансијиских извештаја, менаџмент износи одређене тврдње које се односе на
салда неких рачуна или пружа одговарајућа обелодањивања. Ревизор одређује
циљ ревизије појединих рачуна на тај начин што те циљеве доводи у везу са
тврдњама менаџмента, тј. циљем ревизије да се утврди да ли су тврдње
менаџмента основане, валидне, разложене и засноване на чињеницама.
Приликом планирања и обављања процеса ревизије, ревизор мора бити способан
да препозна или идентификује тврдње дате у финансијским извештајима. У
основи, постоје две врсте тврдњи менаџмента: опште и посебне тврдње
менаџмента.
Опште тврдње менаџмента у финансијским извештајима су
2
:
•
Постојање или дешавање
•
Комплетност (свеобухватност)
•
Права (власништво) и обавезе
•
Вредновање или алокација
•
Презентација и обелодањивање
•
Математичка тачност
•
Разграничење
Постојање или дешавање
- Менаџери тврде да сва имовина, обавезе и
капитал који су приказани у билансу стања заиста и физички постоје као
такви, као да су и сви приходи, расходи, добици и губици настали у
обрачунском периоду за који се финансијски извештаји састављају. Тврдње
о постојању односе се на то да ли имовина, обавезе и сопствени капитал
постоје на дан обрачунског периода.
2
Др Мирко Андрић,"Ревизија рачуноводствених исказа", Суботица, ЕФ Суботица, 1996
