Rezime Zakona o izvršenju i obezbeđenju 2911

UKRATKO:
Zakon o izvršenju i obezbeđenju stupio je na snagu 17. maja 2011. godine, a primenjuje se od 18. septembra 2011. godine. Zakon po prvi put u Srbiji uvodi vansudske izvršitelje. Odredbe o tim izvršiteljima primenjuju se od 18. septembra 2012.g.Postupak prinudnog izvršenja potraživanja sprovodi se na predlog izvršnog poverioca, ili po službenoj dužnosti, ako dužnik ne izvrši dobrovoljno svoju novčanu ii nenovčanu obavezu prema poveriocu. Rešenje o izvršenju donosi sud na osnovu podobne izvršne isprave ili verodostojne isprave u kojoj je utvrĊeno potraţivanje poverioca. Prinudno izvršenje po ZIO sprovode sudski izvršitelji, a od septembra 2012. godine i vansudski izvršitelji. Vansudski izvršitelji mogu postupati u svim stvarima izvršenja, osim u vezi sa porodiĉnim odnosima i kod izvršenja radi vraćanja zaposlenog na rad, u kojim sluĉajevima je iskljuĉivo nadleţan sud.Posebni postupci izvršenja ureĊeni u ZIO su: A. IZVRŠENJE RADI NAPLATE NOVĈANOG POTRAŢIVANJA: 1) izvršenje na pokretnim stvarima, 2) izvršenje na nepokretnosti, 3) izvršenje na  potraţivanju izvršnog duţnika, 4) izvršenje na zaradi i drugim stalnim novĉanim primanjima, 5) izvršenje na raĉunu izvršnog duţnika, 6) izvršenje na štednom ulogu i tekućem raĉunu, 7) izvršenje na hartijama od vrednosti i na udelima u privrednom društvu; B. IZVRŠENJE RADI OSTVARIVANJA NENOVĈANOG POTRAŢIVANJA: 1) predaja pokretnih stvari, 2) ispraţnjenje i predaja nepokretnosti, 3) izvršenje obaveza na ĉinjenje, neĉinjenje ili trpljenje, 4) izvršenje odluka u vezi sa porodiĉnim odnosima, 5) izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad, 6) izvršenje odluke o  deobo stvari,7) upisivanje u javne knjige,8) izdejstvovanje izjave volje; C. POSEBNI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŢIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIĈNIH USLIGA. ObezbeĊenje potraţivanja po ZIO odnosi se na ustanovljenje sporazumnog zaloţnog prava, privremenih mera i prethodnih mera.

Razlozi za donošenje ZIO
U dosadašnjoj primeni Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, pokazalo se da odreĊena normativna rešenja koja su sadrţana u tom zakonu nisu primerena kako bi se postupak izvršenja i obezbeĊenja sproveo brzo i efikasno. U praksi se pokazalo da izvršni postupak traje neopravdano dugo, ĉak i po nekoliko godina. Na taj naĉin se gubi smisao voĊenja svakog sudskog postupka, imajući u vidu da stranke posle voĊenja dugogodišnjih parnica nakon dobijanja pravnosnaţne sudske odluke ne mogu efikasno da izvrše tu odluku u izvršnom postupku. Time se narušavaju prava stranaka, kako fiziĉkih tako i pravnih lica, i stvara stanje pravne nesigurnosti, što predstavlja veliki problem za ostvarivanje prava graĊana, a takoĊe i za privlaĉenje investicija u Republiku Srbiju, budući da je funkcionisanje pravne drţave i poštovanje i izvršavanje sudskih odluka jedan od najvaţnijih uslova za to. Ovakvo stanje pokazuje i veliki broj ustavnih ţalbi, kao i tuţbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, zbog povrede prava na suĊenje u razumnom roku.

Razloge za donošenje novog izvršnog zakona treba posmatrati i u okviru celokupne i sveobuhvatne reforme pravosudnog sistema u Republici Srbiji. Posle donošenja pravosudno organizacionih zakona kojima je uspostavljena nova mreţa pravosudnih organa, sledi donošenje novih procesnih zakona, kako u kriviĉnoj tako i u graĊanskoj oblasti, sa ciljem da se stvore bolji uslovi za efikasnu zaštitu prava subjekata pred sudovima, a istovremeno će se sudovi rasteretiti poslova koji ne predstavljaju suĊenje u uţem smislu.
Nova rešenja ZIO u odnosu na Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine Smisao izvršnog postupka je da se pravnosnaţna i izvršna sudska odluka prinudno izvrši od strane drţave ako izvršni duţnik to ne uĉini dobrovoljno u odreĊenom roku. U tom cilju Zakon sadrţi nova rešenja koja se odnose na nadleţnost sudova u izvršnom postupku (u prvom stepenu sudija pojedinac, u drugom stepenu troĉlano veće istog suda), sistem pravnih lekova (samo prigovor kao redovni pravni lek), rokove za postupanje (5 radnih dana), sankcije za nepoštovanje sudskih odluka (novĉane kazne), efikasnije sprovoĊenje izvršenja, kao i voĊenje jedinstvenog registra izvršnih duţnika i registra sudskih zabrana. Imajući u vidu da je jedan od najvećih problema u izvršnom postupku sprovoĊenje izvršenja, posebnu novinu koju ovaj tekst zakona sadrţi je uvoĊenje vansudskih izvršitelja, koji bi preduzimali izvršne radnje u cilju sprovoĊenja rešenja o izvršenju koje donosi sud. Ova profesija postoji u mnogim zemljama u kojima je njeno postojanje veoma pozitivno uticalo na efikasnost sprovoĊenja izvršenja.
Predmet Zakona o izvršenju i obezbeĊenju: 1) postupak izvršenja – postupak prinudnog ostvarivanja potraţivanja na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave, 2) postupak obezbeĊenja potraţivanja, zasnivanjem zaloţnog prava na osnovu sporazuma stranaka i ustanovljenjem prethodnih ili privremenih mera na osnovu odluke suda, kao i 3) delatnost izvršitelja kao lica sa javnim ovlašćenjima.

Nadleţnost za izvršenje i obezbeĊenjeNadleţnost i sastav suda. Izvršenje i obezbeĊenje odreĊuje sud na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. Za odluĉivanje u postupku izvršenja i obezbeĊenja stvarno je nadleţan osnovni i privredni sud. Mesno je nadleţan sud na ĉijem podruĉju izvršni duţnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište. Za nepokretnosti je nadleţan sud na ĉijem podruĉju se nepokretnost nalazi. Funkcionalna nadleţnost: u prvom stepenu -sudija pojedinac, u drugom stepenu – sudsko veće sastavljeno od troje sudija istog
suda. Izvršenje i obezbeĊenje sprovodi sud ili izvršitelj.Nadleţnost izvršitelja. Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za ĉije je podruĉje imenovan i privremene mere suda. Kada izvršitelj preduzima radnje sprovoĊenja izvršenja izvan podruĉja za koje je imenovan, ove radnje moţe preduzeti liĉno ili preko izvršitelja sa drugog podruĉja. Izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. Po ĉlanu 363. ZIO od 17. maja 2012. godine izvršenje sudskih odluka se moţe sprovesti i preko samostalnih
izvršitelja.