Rizik okruzenja

UVOD
Sama reč rizik proizlazi iz italijanske reči riscare što znači usuditi se. Dakle, rizik je više izbor nego sudbina. Rizik karakterišu akcije koje smo spremni preduzeti, a zavisno od toga koliku slobodu imamo u izboru alternativa. Istorija rizika počinje još među grčkim filozofima i arapskim matematičarima i provlači se kroz celu ljudsku istoriju među trgovcima, naučnicima, intelektualcima i svima onima koji se nadaju otkriću novih metoda i načina predviđanja budućnosti.

Prvo pravo proučavanje rizika počinje u vreme renesanse. Metode kojima se danas koristimo u upravljanju rizicima i analizi izbora među različitim načinima nekog događaja (od teorija igara do teorije haosa) razvile su se krajem sedamnaestog i početkom osamnaestog veka.Teorija igara se bavi opisivanjem konfliktnih situacija pronalaženjem modela za njihovo rešavanje. Teorija igara je matematički instrument i okvir koji se bavi formalnim aspektima racionalnog odlučivanja. Teorija haosa definiše nove metodološke granice, istražuje tajni red prirode u kojem pravilnost (red) i nepravilnost (haos) postoje jedan pored drugog. Ona je deo fizike, kvantne mehanike, a jedan od temeljnih stavova teorije negativno je oblikovan i glasi: kod određenih nelinearnih sistema nije moguće istovremeno predviđanje dugoročnog ponašanja tog sistema.

Sve u životu ima neku meru rizika. Šetnja preko puta može biti rizična. Rizik se odnosi na buduće uslove ili okolnosti koji su izvan kontrole preduzeća, a imaće nepovoljni uticaj ako se pojave. Rizik je potencijalni budući problem koji se još nije pojavio. Brze promene koje se događaju u tehničkom, privrednom, finansijskom i socijalnom okruženju dovele su do toga da su preduzeća konfrontirana sa sve većim brojem rizika. Iako svi rizici ne mogu biti potpuno eliminisani, većina može biti unapred predviđena i upravljana.

Osnovni problem koji se postavlja pred savremene organizacije jeste, kako u turbulentnim uslovima postati stabilno preduzeće koje je sposobno da kreira promene, i da savlada nestabilnost u poslovnoj sredini.
Promene i njihova brzina predstavljaju glavni izvor mogućnosti, ali i opasnosti za sam opstanak preduzeća, pa je zato potrebno permanentno praćenje promena i trendova od strane stručnjaka i blagovremeno prilagođavanje, kako bi preduzeće opstalo u uslovima savremenog poslovanja. Postavlja se pitanje kako organizacije da donesu racionalne odluke u kompleksnom i neizvesnom okruženju. U središtu ispitivanja nalazi se sposobnost organizacije da smanji složenost i promenljivost okruženja.

1. RIZIK OKRUŽENJA
Savremeno okruženje karakterišu promene koje sa sobom nosi globalizam, koji nameće potrebu kolektivnog delovanja i međuzavisnosti između tri glavna subjekta:

Kada organizacija menja svoju strukturu i procese, primenjujući svoja bazna znanja, ona stiče sposobnost ne samo prilagođavanja, već i kreiranja promena u okruženju. Ključna je uloga lidera da obezbedi organizaciju koja uči, a to podrazumeva dizajniranje takve organizacione strukture, organizacione kulture, sistema upravljanja ljudskim resursima i stila liderstva koji podržavaju sposobnost organizacije da kreira i koristi znanje u sticanju konkurentske prednosti.
Organizacije su otvoreni sistemi te su u toku svog funkcionisanja u stalnoj interakciji tj.međusobnom aktivnom odnosu sa okruženjem ili okolinom. Okruženje deluje na organizaciju, a organizacija utiče na okolinu i pokušava istu formirati u skladu sa sopstvenim ciljevima. Intenzitet uticaja organizacije na okolinu je obrnuto proporcionalan njenom potrebnom prilagođavanju toj okolini.
Međusobni odnos okruženja i organizacije može se posmatrati sa više aspekata. Jedna od mogućih polaznih tačaka je to da okruženje stavimo u središte a ispitujemo to kako pod različitim uslovima nastaju različite ogranizacije, odnosno kako se menja struktura već postojećih organizacija. Drugi način posmatranja je da polazimo od konkretne organizacije a stavljamo naglasak na to kako se prilagođava organizacija tom okruženju.
Karakteristike okruženja takođe moramo posmatrati na dva načina. Okruženje možemo podeliti na njegove segmente ili ga možemo posmatrati kao jednu jedinstvenu celinu.
Okruženje organizacije možemo rastaviti na sledeće faktore:
 Tržišno,
 Naučno-tehničko,
 Društveno-ekonomsko,
 Kulturno okruženje.