УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЕЊЕНИ МЕНАЏМЕНТ, ЕКОНОМИЈУ И
ФИНАНСИЈЕ, БЕОГРАД
ЗАВРШНИ РАД
ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ –
РОБНО МАТЕРИЈАЛНО
КЊИГОВОДСТВО
Ментор:
Студент:
Проф. др Миодраг Брзаковић
НемањаЋериман
, I002-04/2015
Београд, 201
8
. година
4
2. КОРИСНИЦИ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА
2.1. Појам и обележја рачуноводства
Општеприхваћено је схватање да рачуноводство доприноси економском развоју и
напретку националне, регионалне и светске економије. Ова витална макроекономска
функција рачуноводства у развијеним културама финансијског извештавања и
рачуноводства остварује се посредством тржишта капитала као месту мобилизације и
алокације ограничених финансијских ресурса. Наиме, рачуноводство, као инструмент
економског мерења, одређује висину расположивог капитала и истовремено обезбеђује
информациону основу за ефективно усмеравање и ефикасно коришћење капитала.
Постоји велики број дефиниција рачуноводства. Одређивање појма рачуноводства није
једноставно, јер се оно може посматрати као:
процес у коме се прикупљају, сређују, обрађују и чувају подаци, обликују, преносе
и чувају информације, које су проблемски усмерене на доношење економских
одлука,
део предузећа који се бави том делатношћу,
научна дисциплина која уопштава и унапређује достигнућа у тој области,
наставни предмет у школама и факултетима, итд.
1
Једна од, у стручној литератури, шире прихваћених дефиниција, која обухвата неке од
наведених аспеката, била би дефиниција Комитета за терминологију америчког Института
јавних рачуновођа, по којој је рачуноводство „…. Наука о бележењу и класификовању
пословних трансакција и догађаја, примарно финансијског карактера и вештина
састављања значајних извештаја, анализе и интерпретирања ових трансакција и догађаја и
преношење резултата лицима која морају донети одлуку или дати оцену“
.
Припремајући, састављајући, презентујући и обелодањујући финансијске извештаје,
рачуноводство мери ниво ефикасности коришћења капитала. Сходно томе, квалитет
рачуноводства, као инструмент мерења и финансијског извештавања, директно условљава
и подстиче мобилизацију и алокацију капитала, засновану на рационалним одлукама
индивидуалних и институционалних инвеститора, као и кредитора. На тај начин,
рачуноводство непосредно доприноси ефикаснијем функционисању тржишта капитала
што резултира стварањем обиља капитала, а обиље капитала је у бити здраве економије и
друштвеног благостања. Без рачуноводства, односно рачуноводствених информација, не
могу функционисати витални системи једне земље, тј. порески систем, статистика
националног дохотка и друштвеног производа и др. У том контексту се рачуноводство
сматра науком о економским рачунима и економском науком пар ехелланце. Оно је и
метроном економије.
2
Савремени свет постаје све више јединствена економска породица, а одређује га живо
економско и финансијско комуницирање, мултимедијалност, перманентност иновација,
1
Јовановић –
Шкарић К., (2007),
Финансијско рачуноводство
, ЦИД, Економски факултет, Београд, стр. 22.
2
Ранковић Ј., (2003),
Теорија биланса
, Економски
факултет, Београд, 2003. стр. 5.
5
развијено тржиште роба, капитала, радне снаге и менаџера, оштра тржишна конкуренција
итд. У таквом свету мобилизација и алокација капитала излазе из националних и
регионалних оквира, а цела светска економија постаје место сусрета понуде и тражње
капитала, роба, радне снаге и менаџера. Акције предузећа се котирају по целом свету, а
национална и регионална тржишта акција се повезују и доводе до развијања опште
конкуренције. Тако јединствен светски економски простор захтева једно обавезно
стандардизовано рачуноводство и финансијско извештавање, односно јединствени
пословни језик. На таквом простору постаје бесмислено и економски врло неисплативо
говорити другачијим језиком.
Наведена обележја рачуноводства су директно у служби општег јавног интереса, који се
дефинише као колективно добро заједнице људи и институција којима професионалне
рачуновође пружају услуге. Инвеститори, кредитори, државни органи и агенције,
пословни партнери, запослени, као и јавност, традиционално представљају основне
носиоце јавног интереса на националном нивоу. На регионалном и међународном нивоу
ови носиоци јавног интереса постају бројнији и разноврснији. У међународним оквирима
носиоци јавног интереса су: финансијски аналитичари, који треба да буду упознати са
финансијским извештајима компанија чије се акције котирају на тржишту капитала;
мултинационалне компаније ради проблема консолидовања, процене остварења и њиховог
поређења; велике рачуноводствене фирме, јер њихови клијенти имају филијале у
иностранству; пореске власти ради решавања проблема мерења и исказивања основице за
опорезивање резултата; владе земаља у развоју ради контроле пословања
мултинационалних корпорација и др.
2.2. Врсте рачуноводствених информација
За доношење добрих пословних одлука, а самим тим и за ефикасно управљање предузећем
у савременим условима пословања није довољна лична проницивост, искуство и
интуиција менаџера, већ је потребно располагати и користити мноштво информација о
релевантним факторима који делују из окружења, као и о збивањима унутар предузећа.
Без релевантних, поузданих и благовремених информација савремено предузеће нема
много могућности за опстанак и развој.
Функцију прибављања потребних информација и стављање истих на располагање
корисницима обавља систем информисања предузећа. Систем информисања представља
скуп људи, средстава, метода и поступака, као и релација између њих, чији је циљ
прикупљање и обрада података, добијање информација и њихова дистрибуција разним
корисницима. Сврха постојања и функционисања система информисања предузећа је
задовољење потреба различитих корисника са специфичним информационим захтевима у
погледу садржаја и количине информација.
Ефикасно управљање у свим фазама и на свим нивоима управљачких активности
(планирање, организовање, контрола, комуницирање и мотивација) претпоставља
доношење различитих пословнофинансијских одлука, које поред осталог, подразумева
постојање адекватне, управљачким циљевима оријентисане, информационе подршке.
Информационе потребе могу бити веома бројне и различите јер се као корисници
информација могу јавити интерни корисници, пре свих менаџмент и бројни екстерни
корисници.
7
информација, корисна за једног доносиоца одлуке, није корисна за другог доносиоца
одлуке, па се свеобухватна разумљивост информације извлачи из комбинације квалитета
корисника и квалитета саме информације. Рачуноводствене информације су значајне за
укупно пословање предузећа и за екстерне кориснике, посебно за полагање рачуна и
ефикасно управљање пословним активностима предузећа.
2.4. Коришћење рачуноводствених информација за потребе различитих
интересената
Резултат деловања рачуноводственог информационог система су пословне информације
које за разлику од других информација, називамо рачуноводственим информацијама.
Рачуноводствене информације представљају најприкладнији и најефикаснији апарат, с
једне стране за пројектовање и контролу пословног резултата, а, с друге стране, за оцену
финансијске структуре и одржавање исте на дужи рок. Ова улога рачуноводствених
информација треба да има своју будућност и у савременим условима пословања.
Важност рачуноводствених информација порасла је нарочито кад се приступило
оцењивању исправности раније донетих пословних одлука. Према томе, рачуноводствене
информације се појављују на
одређеном степену људског друштва и од тада су
непрекидни пратилац привредне активности човека кроз све друштвено
-
економске
формације.
Историјски посматрано, рачуноводствене информације одражавају промењену улогу
рачуноводства чије се тежиште померало од финансијског рачуноводства, као првог
историјског појавног облика, преко рачуноводства трошкова, ка рачуноводству за
управљање. Императив савременог пословања је да интегрални информациони систем
буде тесно повезан с пословним одлучивањем и процесом управљања, а томе се
подређују, по логици ствари, и рачуноводствене информације као саставни део
интегралног информационог система.
4
С обзиром на то, да се заснивају на потпуној документацији у рачуноводственим
информацијама је искључена свака интуиција. Отуда се ниједна одлука из домена
материјално
-
финансијског пословања не би требала доносити без претходно добијене
рачуноводствене информације. Другим речима, рачуноводствене информације су у
функцији система одлучивања као подлога система управљања, и то од једноставних до
веома сложених техно
-
економских и друштвених система.
Рачуноводствену информацију чини одређени систематизовани попис основних елемената
о неком пословном догађају, при чему се овај заснива на књиговодственим подацима. Због
тога је захтев за обезбеђивањем књиговодствених података претходно изражен и
реализован у систему рачуна на којима се воде одређена стања и кретања средстава и
извора средстава, односно на којима се воде приходи и расходи и обрачунати резултати
пословања предузећа. Према томе, коришћење рачуноводствених информација
подразумева њихово заснивање односно изражавање на сређеним и обрађеним подацима о
пословним догађајима и пословним процесима. Ово изражавање врши се за будуће,
садашње и протекло пословање, при чему се будуће пословање вредносно изражава
4
Јовановић –
Шкарић К., (
2007),
Финансијско рачуноводство
, ЦИД, Економски факултет, Београд, стр. 27.
