Rukovođenje

1.Uvod
Rukovođenje ili ti vođstvo i vođa su fenomeni blisko povezani sa menadžmentom. Vođstvo je jako važno jel utiče na efikasnost organizacije. Može se definisati kao daljina dometa vizije. Kod preduzeća kao industrijskih organizacija uloga vođstva je od presudnog značaja, ne samo za uvođenje promena, već i za regularne aktivnosti. Jako je bitno ne samo za ulazak u prosperitet, nego i za izlazak iz krize.Preduzeća koja su u krizi dobijaju podstrekt da reše problem tek kada promene vođstvo.Nivoi organizacije postoje zbog ograničenja raspona upravljanja. Drugim rečima, organizacioni nivoi postoje zbog toga što menadžer može efikasno da nadgleda samo ograničen broj ljudi, premda je taj broj različit zavisno od situacije.
Menadžer mora utvrditi, bilo ličnim posmatranjem ili korišcenjem objektivnih standarda, da li podredeni ispunjava planove. Očigledno, dobri objektivni standardi koji jednostavno razotkrivaju sva odstupanja od planova, omogućavaju menadžerima da izbegnu mnoge kontakte koji oduzimaju vreme, tako da usmere pažnju na izuzetke u trenutcima koji su presudni za uspešno izvršenje planova.
Sposobnost jasnog i sažetog saopštavanja planova i uputstava takode doprinosi proširenju menadžerovog raspona. Podredeni koji, po odlasku iz kancelarije nadredenog ili nakon što je primio uputstva, još uvek nije siguran šta se traži, ili šta je bilo rečeno, pre ili kasnije ce sigurno tražiti nove sastanke. Posao podredenog znatno olakšava nadredeni koji zna dobro i precizno da se izrazi. Menadžerov opušteni, ležeran stil može podredenima da bude prijatan, ali kada se ta ležernost izrodi u zbrku i izgubljeno vreme, jako će smanjiti efikasan raspon upravljanja, a često i moral.
Vođenje je kao pojam u širokoj upotrebi a u najužoj vezi je sa upravljanjem.Iz analize procesa odlucivanja koji prolazi kroz faze inicijative, pripreme odluke, donošenja odluke, realizacije i kontrole, evidentno je da se proces odlucivanja izjednacava s funkcijom upravljanja. Na izjednacavanje funkcije upravljanja i odlucivanja nailazimo i kod stranih autora.Ako funkciju upravljanja cini postavljanje ciljeva, planiranje, organizovanje, vodenje i kontrola, onda je iznad svih ovih delova (faza) funkcije upravljanja, proces odlucivanja. Tako, npr., i poznati teoreticar organizacije, Herbert A. Simon upotrebljava termin odlucivanje (decision making) kao sinonim za upravljanje. I za Akia Moritua primarna funkcija menadžmenta je donošenje odluka, odnosno odlucivanje.Ako, odlucivanje nije jedina funkcija menadžmenta, kako istice W. Jack Duncan, onda je sigurno osnovna funkcija menadžmenta.

2.Pristupirukovođenju

Postoji mišljenje da ima onoliko definicija vođenja koliko ima ljudi koji su se bavili ovim problemom.Definicija vođstva ima nekoliiko bitnih elemenata.Prvo, vođstvo postoji ukoliko postoje podređeni, odnosno, ljudi koji slede vođu.Svojom spremnošću da private direktne vođe, članovi grupe daju legitimitet vođi, odnosno, čine proces vođenja mogućim.Drugo, vođenje podrazumeva raspoledu moći između vođe i članova grupe. Mada vođa ima autoritet izdavanja direktiva u vezi sa aktivnostima članova grupe, uticaj direktivana članove grupe je različit. Treće, pored legitimne moći izdavanja direktiva, vođa može I na druge načine ostaviti uticaj na predhodne (na primer, ličnim primerom).

2.1.Pristup personalnih karakteristika vođe

Karakteristike ličnosti su proučavane na dva načina. Prvo, poređenjem karakteristika ličnosti vođe sa karakteristikama ličnosti podređenih članova organizacije. Drugo, poređenjem karakteristika ličnosti efektivnih neefikasnih vođa.Većina istraživanja karakteristika ličnosti vođe spade u prvu kategoriju. Istraživanja su pokazala das u vođe inteligentnije, otvorenije, inicijativnije i samopouzdanije od službenika. Međutim, svi ljudi koji imaju ove karakteristike ne postaju vođe.Merenja karakteristika ličnosti vođe stiču tek pošto postanu vođe. Mada merenja karakteristika ličnosti vođe u određenim situacijama mogu biti veoma egzaktna, dublji uvid u analizu ove vrste, ipak, pokazuje da osobe identifikovane kao vođe nemaju jedinstvenu kombinaciju osobina koja ih jasno odvaja od osoba koje nisu ispoljile karakteristike vođe. Što se tiče poređenja uspešnih I neuspešnih vođa, opšti je zaključak da istraživanja nisu uspela da jasno izoluju karakteristike ličnost koje odvajaju uspešne od neuspešnih vođa. Ipak, ova vrsta istraživanja je dala nekoliko korisnih rezultata. Prvo, dokazanao je das u inteligencija, inicijativnost I samosvojnost u visokoj korelaciji sa rezultatima. Drugo, da je najvažniji factor uspeha veština sprovođenja kontrole, odnosno, prilagođavanje načina kontrole kkonkretnoj situaciji. Treće, da efektivno vođstvo ne zavisi od određenog skupa karakteristika koje menadžeri poseduju, već od komlementarnosti tog skupa karakteristika sa karakteristikama situacije. Četvrto, das u šanse žena da postanu vođe manje od šansi muškaraca, ali ukoliko im se ukaže šansa žene je koriste bar jednako uspešno kao I muškarci.