Spoljašnji saobraćaj u industrijskom kompleksu

AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC

Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studija

Marija Đurković

SPOLJAŠNI SAOBRAĆAJ U INDUSTRIJSKOM

KOMPLEKSU

ZAVRŠNI RAD-

Šabac, mart 2022.

AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC

Odsek za medicinske i poslovno-tehnološke studija

SPOLJAŠNJI SAOBRAĆAJ U INDUSTRIJSKOM

KOMPLEKSU

ZAVRŠNI RAD-

Student: Mentor:

Marija Đurković, 5-9/2017 dr Leposava Filipović Petrović

Šabac, mart 2022.

Rezime

U ovom diplomskom radu ćemo govoriti o saobraćaju koji je vrlo važan za ljudsko društvo u
pogledu   transporta   robe,ljudi,privrednih   dobara.Dotaći   ćemo   se   teme   razvoja
saobraćaja,funkcionisanja   u   okviru   industrijskog   kompleksa,organizovanja.Ideja   rada   je
povezivanje     svih   vidova   saobraćaja   koji   se   mogu   koristiti   u   okviru  industijskog
kompleksa.Akcenat stavljamo na transport robe.

Ključne reči:

saobraćaj,industija,transport

SADRŽAJ

3.1. Pojam i podela unutrašnjeg transporta.................................................................................6
3.2.Pojam i podela spoljašnjeg saobraćaja..................................................................................7

4.Vazdušni saobraćaj........................................................................................................... 8

4.1.Razvoj vazdušnog saobraćaja................................................................................................ 8
4.2.Pozitivne I negativne karakteristike važdušnog transporta...................................................8

5.Vodeni saobraćaj............................................................................................................ 10

5.1.Istorijski razvoj vodenog saobraćaja...................................................................................11
5.2.Pozitivne I negativne karakteristike vodenog transporta.....................................................12

6.Železnički saobraćaj....................................................................................................... 13

6.1.Istorijski razvoj železničkog saobraćaja..............................................................................14
6.2.Prednosti I nedostatci železničkog saobraćaja.....................................................................15

7.Drumski saobraćaj..........................................................................................................16

8.Primer preduzeća “Transport Đurković”........................................................................21
9.Zaključak........................................................................................................................23
10.Literatura.......................................................................................................................24

2.Istorijski razvoj saobraćaja

Izdvajanje saobraćaja u samostalnu oblast proizvodnje bio je dug proces koji nije nastao
odjedanput, već postepeno tokom razvitka, na određenom stadijumu razvoja društvene
podele rada. Saobraćaj je postao samostalna oblast privrede tek onda kada je to bilo
neophodno za obezbeđenje daljih razvoja ostalih privrednih delatnosti i samog
saobraćaja. Zbog toga razvoj saobraćaja treba istoriski posmatrati, jer su različiti tipovi
transporta, nivo i tempo njegovog razvitka, tehnička opremljenost i organizacija rada u
raznim društvima.

Pojava železnice i parobroda u prvoj četvrtini XIX veka označava tzv. prvu saobraćajnu
revoluciju. Njihov razvoj doprineo je da se sve veći deo proizvoda pretvara u robe, te je
na taj način podsticao brži razvitak kapitalizma. Ova nova transportna sredstava tražila su
za svoju izgradnju i eksplataciju ogromnih novčanih sredstva. Zbog toga železnica je u
najvećem broju zemalja građana od strane države ili krupnih akcionarskih kompanija. To
je uslovilo potrebu angažovanja posebnih kapitala u oblasti saobraćaja, u izgradnju i
formiranje preduzeća koja će se baviti transportom robe i putnika kao samostalnom –
profesionalnom delatnošću.

Razvoj proizvodnje i pobeda krupne mašinske industrije stvorili su osnovne preduslove
za izdvajanje saobraćaja u samostalnu oblast materijalne proizvodnje. Saobraćaj je na taj
način postao značajna karika u procesu tržišnog privređivanja i jedan od bitnih stubova
razvoja kapitalizma. Masovna proizvodnja tražila je široko tržište, a formiranje
prostranog tržišta zahtevalo je jak i masovan transport. Masovan transport mogla su da
obezbede moderna transportna sredstva, a ona su zahtevala ogromne sume novca za svoju
izgradnju, kao i poseban način organizacije njihovog iskorišćenja i stavljanja na
raspolaganje interesentima.

Razvoj tehnike početkom ovoga veka doveo je na tržište nova saobraćajna sredstva koja
su postepeno zauzimala odgovarajuće mesto u saobraćajnom sistemu. Pojava automobila
i aviona – transportnih sredstava zasnovanih na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
naziva se Drugom revolucijom u saobraćaju. Automobilski i vazdušni saobraćaj postali
su postepeno sve značajniji faktori u transportu robe i putnika.Prvi automobili sa SUS
motorom   konstruisao   je   Markus   1875.   godine,a   prvi   automobili   savremenog   tipa
konstruisao je Daimler 1885.godine i Benc 1886.godine.Nemci Dizel i Oto su dali veoma
veliki doprinos razvoju automobilizma jer su oni konstrujisali dizel i benzinski motor koji
se   i   danas   koriste   u   našim   motornim   vozilima.Zahvaljujući   manjim   i   fleksibilnim
transportnim   jedinicima   ovaj   vid   saobaćaja   se   brzo   pozicionirao   u   saobraćajnim
sistemima u svetu.