МАШИНСКА ШКОЛА 

НИШ

,

МАТУРСКИ

РАД

      

тема

 :

САСТАВЉАЊЕ ВОЗОВА

           МЕНТОР:

            УЧЕНИК:

       

   

            Милош Стојановић

Завршни рад

 

                                                                                                  

 

 Састављање  возова

 

 

Машинска школа  

      2

2019.

САДРЖАЈ

1. УВОД...................................................................................................................................... 1

2. ОПШТИ ПОЈМОВИ............................................................................................................2

3. УПУТСТВО О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА И ПОДАЦИМА ЗА ИЗРАДУ 

РЕДА ВОЖЊЕ, УПУТСТВО 52........................................................................................5

4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ВУЧНИХ И ВУЧЕНИХ ВОЗИЛА ПРИ УВРШЋАВАЊУ 

У САОБРАЋАЈ..................................................................................................................... 6

5. КОЧНИЦЕ И ПРОБЕ КОЧНИЦА ПРИ САСТАВЉАЊУ ВОЗОВА.........................8

5.1.

Улога кочница............................................................................................................... 8

5.2.

Пробе кочница............................................................................................................... 9

6. МАНЕВРИСАЊЕ...............................................................................................................10

7. ЖЕЛЕЗНИЧКО ОСОБЉЕ КОЈЕ УЧЕСТВУЈЕ У САСТАВЉАЊУ ВОЗОВА.....12

8. ОДРЕДБЕ КОЈЕ РЕГУЛИШУ САСТАВЉАЊЕ ВОЗОВА.......................................14

8.1.

Увршћавање кола у путничке возове.....................................................................14

8.2.

Увршћавање кола и других возила у теретне возове...........................................15

8.3.

Увршћавање кола товерених опасним материјама.............................................15

9. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................16

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................17

background image

Завршни рад

 

                                                                                                  

 

 Састављање  возова

 

 

Машинска школа  

      2

2. ОПШТИ ПОЈМОВИ

Железничку пругу чини један или више колосека, који спајају службена места, по којима 
се крећу железничкa возила. Према ширини колосека пруга може бити: 

уског   (узаног)   колосека   (600   mm,   750   mm,   760   mm   (најчешчи),   неки   делови 
Индонезије; 1000 mm, делови Швајцарск 1067 mm, Јужна Африка, Јапан)

нормалног колосека (1435 mm, најчешће коришћена),

широког колосека (1524 mm, Русија; 1665 mm, Португалија; 1667 mm, Шпанија).

Једноколосечна пруга – пруга са једним колосеком на отвореној прузи по којем возови 
саобраћају у једном или оба смера;

Двоколосечна пруга – пруга са два колосека на отвореној прузи по којој возови истог 
смера саобраћају по колосеку одређеном за тај смер и који се назива правилан колосек, а 
колосек по којем воз саобраћа супротно од одређеног смера назива се неправилан колосек;

Деснострани саобраћај – саобраћај возова на двоколосечној прузи по десном колосеку у 
смеру кретања воза. У нашој држави је обавезан овакав саобраћај.

Обострани   саобраћај   –   саобраћај   возова   се   одвија   на   двоколосечној   прузи   која   је 
опремљена сигнално сигурносним уређајима, и они омогућавају безбедно кретање возова 
у оба смера.

Паралелне пруге – су две или више пруга, двоколосечних или једноколосечних, које су 
паралелне бар на једном одсеку односно делу пруге и на којим се саобраћај возова једне 
пруге одвија независно од саобраћаја возова друге пруге.

Почетна   и   крајња   тачка   пруге   –   службено   место   или   километарски   положај   у   којем 
почиње или се завршава једна пруга.

Десна   или   лева   страна   пруге   –   страна   пруге   која   се   налази   десно   или   лево   од   пруге 
посматрајући од почетка према крају пруге. 

Десна или лева страна колосека – страна колосека која се налази десно или лево гледајући 
у смеру вожње.

Станице   су   основне   организационе   јединице   железничког   саобраћаја.   То   су   службена 
места   на   прузи   која   имају   колосечна   постројења,   зграде   и   уређаје   помоћу   којих   се 
извршавају техничке и комерцијалне операције при превозу. 

Основни задатак сваке станице је обављање низа техничких и комерцијалних операција. 
Да би се ови задаци у станици успешно обављали, рад треба да буде организован тако да 
се   одвија   без   застоја,   да   је   усклађен   са   редом   вожње   и   да   омогући   безбедно   и 
благовремено извршавање свих задатака.

Свака станица мора да има разрађену организацију и технологију рада која ће омогућити 
примену савремених метода рада уз ангажовање расположивих средстава. Организација 

Завршни рад

 

                                                                                                  

 

 Састављање  возова

 

 

Машинска школа  

      3

рада   станице   прописује   се   Пословним   редом   станице, који се састоји   из два дела. 
Први део садржи одредбе сталног значаја, а други део садржи одредбе организације рада.

Ранжирне станице – ранжирне станице служе искључиво теретном саобраћају. У њима се 
обављају делимично или потпуно расформирање приспелих теретних возова, ранжирање 
кола   по   правцима   и   станицама   и   формирање   нових   теретних   возова.   За   овај   рад 
опремљене   су   одговарајућим   постројењима.   У   ранжирним   станицама   обавља   се   и 
пропуштање возова који се не прерађују тзв. транзитни возови већ се обавља само смена 
локомотива или особља.

Колосечне групе и постројења ранжирних станица :

пријемну колску групу за пријем возова из свих праваца

ранжирну   или   ранжирно-отпремну   кол   групу   за   сортирање   брута   по   групама   и 
формирање возова

отпремну колску групу

колосечна група за формирање сабирних возова

транзитно колску групу за отпрему транзитних возова без прераде или делимичном 
прерадом

ранжирну рампу са ранжирним брегом за расформирање композиција

извлачњаке

депо и колску радионицу

помочне колосеке

Облици:

једностране и

двостране

Према начину обављања маневарског рада:

гравитационе – користи се земљина тежа (спушталица)

негравитационе – без спушталице, и користе се у станицама са мањим обимон ман. 
рада

Према положају колосечних паркова, ранж. ст. могу бити:

са узастопним распоредом колосечних паркова

са паралелним распоредом колосечних паркова

са комбинованим распоредом колосечних паркова

Распоредне   станице   –   службена   места   на   прузи   које   обављају   саоб.   и   транспортно 
комерцијалне   послове,   тј   регулишу   саоб.   супротних   и   узастопни   возова,   у   којима   се 
обављају улаз и излаз путника, утовар и истовар робе, у границама важећих прописа уводе 
и отказују возове, планирају отпрему брута, растављају и састављају возове и старају се о 
отпреми путника и брута на свом распореном одсеку.

Задаци:

организација саобраћаја са суседним деоницама пруга 

организација лок. теретног и путничког саобраћаја

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti