Shizofrenija

1.0. UVOD

Shizofrenia (Schizophrenia – dijagnoza na latinskom jeziku i taj princip će se dalje slediti u ovom seminarskom radu) je najčešće duševno oboljenje tipa psihoze. Smatra se da je zbog hroničnog toka ovog oboljenja skoro polovina bolesnika u duševnim bolnicama iz kategorije shizofrenije.
Konstrukt  shizofrenije  prvi  su  uobličili  europski  psihijatri  Emil  Kraepelin  i  Eugen Bleuler.  Kraepelin  je  krajem  devetnaestog veka  razlikovao  dve  skupine  endogenih psihoza:  manično  –  depresivnu  psihozu  i  dementiae  praecox  (naziv  za  shizofreniju  koji  je preuzeo  od  psihijatra  Morela).  Bleuler je verovao da  se  ovaj  poremećaj  ne  pojavljuje  nužno  u  ranoj  dobi  te  da  ne  mora  napredovati  prema demenciji. Kako bi slikovito opisao ono što smatra bitnom osobinom poremećaja, početkom dvadesetog  veka predložio je naziv shizophrenia (starogrč. schizein = rascepiti, phren = um, duh). Temeljni simptomi shizofrenog poremećaja prema Bleuleru su asocijativna slabost mišljenja, afektivna neadekvatnost, ambivalencija i autizam (Lindsay i Powel, 2002.).
Shizofrenija je mentalni poremećaj koji se sastoji od karakterističnih simptoma. I ako još uvek ne poznajemo šta je tačan uzrok shizofrenije, lečenje, pomoć i podrška mogu pomoći osobi sa shizofrenijom da radi, živi sa porodicom i uživa u životu. Lečenje se sastoji od medikamentoznog, farmakološkog lečenja, rehabilitacije i psihoterapije.
Psihosocijalna rehabilitacija osoba sa shizofrenijom uključuje različite mere, od poboljšanja socijalne kompetentnosti i mreže socijalne podrške do porodične podrške. Centralnu stvar predstavljaju osnaživanje korisnika i redukcija stigme i diskriminacije, kroz promenu javnog mnjenja i kroz odgovarajuću zakonsku regulativu. Poštovanje ljudskih prava je vodeći princip u ovoj strategiji.
Shizofrenija je poremećaj uz koji se vežu brojne predrasude i misterije. Tačna informacija o ovom poremećaju veoma je važna za pacijenta, članove njegove porodice, kao i za celokupnu javnost.
Najčešća predrasuda u javnosti je da su shizofreni pacijenti opasni. Ova predrasuda često je potpomognuta prikazivanjem pogrešne slike poremećaja, koja se daje u javnim sredstvima informisanja i medijima. Međutim, tačno je da tek manji, neznatni procenat shizofrenih bolesnika može da se ponaša agresivno i nasilnički, najčešće samo jedno kraće vreme u akutnoj fazi bolesti. Brojna istraživanja pokazuju da shizofreni bolesnici ne počine više nasilničkih krivičnih dela od prosečnih zdravih ljudi.

2.0. DEFINICIJA

Shizofrenija je hronično duševno oboljenje tipa endogene psihoze koje podrzumeva opštu tendenciju ka dezorganizaciji i deterioraciji ličnosti koje poseduje konstelaciju specifičnih psihopatoloških simptoma koji se tiču psihičkih funkcija: emocija, mišljenja, opažanja, svesti, voljne delatnosti i vitalnih dinamizama i koje su izmenjene i poremećene na karakterističan način.
U novije vreme simptomi se grupišu u pozitivne i negativne znake, ili čak u tri dimenzije:
1.    Psihotičnost (sumanute ideje, halucinacije)
2.    Dezorganizacija (dezorganizovan govor, bizarno ponašanje, neadekvatan afekat)
3.    Negativni znaci (abulija, alogija, anergija, anhormija)