1
САДРЖАЈ
УВОД
....................................................................................................................
1
1.Сиромаштво, порекло и узрок
.............................................................
3
2.Дефиниција и мерења сиромаштва
.....................................................
5
2.1.Апсолутно сиромаштво
.................................................................
5
2.2.Релативна беда
................................................................................
6
2.3.Субјективна беда
............................................................................
7
3.Теорије о сиромаштву
...........................................................................
7
3.1.Сиромаштво као систем повратне спреге
...................................
7
3.2 Култура сиромаштва
....................................................................
.8
4. Сиромаштво – марксистичко гледиште
...........................................
.9
5.Сиромаштво – веберовско гледиште................................................10
6.Функција сиромаштва
........................................................................
11
7.Бескућници
.........................................................................................
12
8.Плутократија
......................................................................................
.12
9.Сиромаштво – решења
.......................................................................
13
10.Закључак
............................................................................................
15
11.Литература
........................................................................................
16
2
Увод
Модерни свет се одликује великим бројем сиромашних људи који живе у врло
тешким условима, односно на граници или испод минимума егзистенцијалних
потреба. Сиромаштво подразумева да људи нису у могућности да на одговарајући
начин задовоље неке од својих потреба. Они нису лоцирани само у неразвијеним-
периферним друштвима, већ и у најразвијенијим земљама.
У Србији је сиромаштво узело маха у последње две деценије. Блокирање промена у
околностима рата, међународних санкција и изолације, свеопште криминализације
друштва, масовног пропадања становништва и низа других чинилаца, имало је
наглашени учинак на друштвено стратификовање.
Плурализовање политичке елите 90-тих година је највећим делом заустављено, јер
је дотадашња владајућа групација политичку доминацију осигуравала и тако што је
онемогућавала равноправност у изборном такмичењу, потискујући тиме нове
претенденте на под-елитне положаје.
4
друштвени сталежи у оквиру једне заједнице хијерархијски претпостављени у односу на
свој ауторитет и престиж, на своја одликовања и титуле, ако постоје управљачи и они
којима се управља, онда, било како се они називали ( монарси, извршна власт, газде,
шефови), то значи да је та заједница политички раслојена, без обзира на то што пише у
њеном уставу или шта је прокламовано у њеним декларацијама. Ако су припадници неког
друштва подељени у разне групе према занимањима, а нека од занимања се сматрају
часнијим од других, ако су припадници једне групе занимања подељени на шефове
различитих ауторитета и на припаднике који су подређени тим шефовима, та заједница је
раслојена према занимањима, без обзира да ли су ти шефови изабрани или постављени и
да ли су они досегли свој положај друштвеним наслеђем или личним постигнућем.
Било која организована друштвена заједница увек је слојевито друштвено тело. Није било
и нема перманентне друштвене заједнице која је ,,равна“ и у којој су сви чланови једнаки.
Бескласно друштво, са стварном равноправношћу његових припадника, је мит који у
историји човечанства никада није остварен.“ ( Сорокин, стр 187,188; Према Миловану М.
Митровићу:,, Социологија, основни појмови и проблеми“.
Због овог проблема, тј. због непостојања хомегоног друштва и сиромашних као
најнижег слоја стратификације, проучавање стратификације у социологији је заузело
значајно место. Неједнакост друштвених положаја испољавају се у тродимензионалним
разликама:
- Према имовном стању, између богатих и сиромашних;
- Према друштвној моћи између оних који могу да одређују судбину многих
других људи и оних који нису у стању да значајније утичу ни на сопствену
судбину;
- Према угледу занимања, неједнакости се изражавају у различитој оцени
значаја и угледа оних који обављају различите послове или су богати и моћни,
наспрам оних који су сиромашни и немоћни;
Проблем неједнакости представљао је једно од кључних питања чак и за прве социјалне
мислиоце, мада се урзоци типови и последице друштвених неједнакости и данас тачно не
знају, тј. постоји мноштво различитих мишљења. Међутим, уколико се заобиђе
5
дарвинистичка теорија о природним коренима друштвене неједнакости, постоји опште
прихваћено мишљењеа да друштвена подела рада условљава главне класно слојне разлике
у друштву. Они који су на последњем ступњу те класно слојене лествице су
сиромашни.
3
Дефиниција и мерења сиромаштва
Апсолутно сиромаштво
Од деветнаестог века, како се сиромаштво почело проучавати, настоји се да се
утврди висина, односно мерило које ће одредити границу испод које сиромаштво почиње
и изнад које се завршава. Тај појам сиромаштва назива се апсолутно сиромаштво или
апсолутна беда. Као мерило обично се узимају темељне људске потребе и средстава која
су потребна да се те потребе задовоље. Тако на пример, мерила за апсолутно сиромаштво
настоје да утврде количину и квалитет хране, врсту стана, одеће и обуће која је потребна
за здраље и физичку способност. Ово сиромаштво се често назива и сиромаштво на
граници опстанка пошто се темељи на процени минималних средстава потребних за
опстанак. Пореда тога, као мерила се најчешће узимају средства потребна за нормалан
живот па се сиромашним сматрају они чији приходи не достижу ту цену. О основним
људским потребама при дефинисању сиромаштва не постоји сагласност, и оне најчешће
варирају. На пример, Дреновски и Скот, у делу: ,, Висина индекса живота“, према Мајклу
Хараламбусу: ,,Увод у социологију“ , дефинишу и операционализују ,,темељне људске
потребе“ овако: прехрана, мерена у факторима као што су потрошња калорија и
беланчевина, стан, мерен по квалитету стамбеног простора и степена пренатрпаности и
здравље, мерено у факторима као што су смртност новорођених и квалитет медицинских
услуга. Међутим неки у схватању сиромаштва уводе и појам ,темељних културних
потреба“ па се ту поред наведеног убрајају: доколица, образовање, сигурност, разонода,
број деце уписане у школу итд.
3
, Милован Митровић – Социологија, Центар за публикације правног факултета у Београду, Београд 2005.
год . стр, 187, 188.
