Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet tehničkih nauka u Čačku
Seminarski rad
iz predmeta Menadzment informacioni sistemi
Tema: Sistemi za podršku odlučivanju
Profesor:
Studenti:
Dr Zoran Nešić vanr. prof.
Vladimir Nešović 28/2014
Goran Rudinac 208/2014
Čačak, Jun 2017. godine
Seminarski rad
Sistemi za podršku odlučivanju
4
2.Pojam, priroda i svrha DSS
Pod sistemima za podršku odlučivanju se podrazumevaju interaktivni, na računarima
zasnovani, informacioni sistemi koji se koriste sofisticiranim modelima analize podataka,
modelima odlučivanja i specijalizovanim bazama podataka sa svrhom podržavanja procesa
polustrukturisanog i nestrukturisanog menadžerskog odlučivanja.
Ovi sistemi imaju veću analitičku moć od drugih sistema, jer se koriste mnoštvom sofisticiranih
modela analize i mogu sažimati ogromne količine podataka u formu koju donosioci odluka
mogu lako tumačiti i razumeti. Oblikovani su tako da se donosioci odluka njima mogu
neposredno koristiti, a softver je izrazito „user friendly“ i koristi se u interaktivnom načinu i na
ad hoc osnovi – korisnik može menjati pretpostavke, postavljati nova pitanja, uključivati nove
podatke.
Upravljanje ma kojom organizacijom uključuje donošenje odluka i rešavanje porblema
odlučivanja. Informacioni sistemi svojom delatnošću obezbeđuju podatke, informacije i znanje
za svrhe odlučivanja i upravljanja. Upravljanje organizacijom uključuje 4 osnovne funkcije:
1
1. planiranje,
2. organizovanje,
3. usmeravanje i
4. kontrolisanje.
Upravljački informacioni sistemi pomažu menadžerima da prave bolje planove, donose
plodotvornije odluke, uspešnije organizuju, usmeravaju i kontrolišu funkcionisanje
organizacije, ukratko, da efektivno i efikasno upravljaju njom. Mada su oni bili razvijeni sa
svrhom da obezbeđuju upravljačke informacije za donošenje efektivnih odluka, ovaj cilj i te
namere nisu uspešno bili realizovani u većini organizacija. Stoga su se pojavili novi, drugačiji
informacioni sistemi, korisnički orijentisani DSS; više kao nadogradnja upravljačkih
informacionis sitema, a manje kao njhova zamena.
DSS su sposobni, po uverenju i tvrđenju mnogih autora, da uklone navedene protivurečnosti i
nedostatke koji su se pojavili kod MIS. Korisnici ovakvih sistema i sam sistem dejstvuju
zajednički, sa svrhom da se donose kvalitetnije upravljačke odluke.
Autori se slažu i u tome da bi takav sistem bio uspešan mora biti:
2
1. jednostavan,
2. robusan,
3. lak za kontrolu,
4. adaptivan i
5. lak za komunikaciju.
1
Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i
informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str.460.
2
Ibidem, str.461
Seminarski rad
Sistemi za podršku odlučivanju
5
3. Karakteristike i mogućnosti DSS
Postoji više stanovišta i pregleda karakteristika i mogućnosti DSS, a ono koje nam nudi
Thurban jeste:
3
DSS obezbeđuje podršku za donosioce odluka uglavnom u polustrukturisanim i
nestrukturisanim situacijama odlučivanja, omogućavajući istovremeno računarski
proizvedene informacije i personalno prosuđivanje;
Podrška se obezbeđuje za različite nivoe upravljanja, od najvišeg pa do linijskog
menadžmenta;
Podrška se obezbeđuje za pojedince i grupe;
DSS obezbeđuje podršku u nekoliko međusobno zavisnih i/ili sekvencijalnih odluka;
DSS podržava sve faze procesa odlučivanja: ispitivanje (istraživanje), dizajn, izbor i
implementaciju;
DSS podržava različite procese i stilove donošenja odluka, ima prilagodljivost u odnosu
na osobine individualnog donosioca odluke: njegov jezik, rečnik, stil odlučivanja i sl.;
DSS mora biti adaptivan tokom vremena. Donosioci odluka treba da budu proaktivni i
sposobni da u promenjenim uslovima adaptiraju DSS kako bi se takvim promenama
udovoljilo;
DSS mora bit fleksibilan, tako da korisnik može dodati, brisati, kombinovati, dizajnirati
osnovne elemente, očekujući brži i efektivan odgovor u nepredviđenim i neočekivanim
situacijama;
DSS mora biti lak za upotrebu. Korisnici u radu sa njim treba da se osećaju kao „kod
kuće“. Osobine kao što su: prijateljski orijentisani, fleksibilni, snažne grafičke
mogućnosti i dijalog na jeziku sličnom prirodnom mogu uveliko povećati efektivnost
DSS;
DSS nastoji da više unapredi efektivnost odlučivanja: tačnost, ažurnost, kvalitet nego
efikasnost: niski troškovi obrade podataka i donošenja odluka;
Donosilac odluke ima potpunu kontrolu nad sistemom tokom svih koraka donošenja
odluke u rešavanju nekog problema odlučivanja. On je usmeren na podršku, a ne na
zamenu donosioca odluka;
DSS omogućava učenje koje vodi ka novim zahtevima i oplemenjivanju sistema koje
zatim vodi ka novom učenju u kontinuirani proces razvoja i unapređivanja DSS;
DSS treba da bude lak za konstruisanje. Krajnji korisnik može biti osposobljen da sam
konstruiše jednostavan model. Veliki sistemi moraju biti izgrađeni u korisnikovoj organizaciji,
angažovanjem više specijalista za njegov razvoj.
Sistemi za podršku odlučivanju su informacioni sistemi, koji su slični i komplementarni
standardnim informacionim sistemima i imaju za cilj da podržavaju, uglavnom poslovne
procese donošenja odluka.
4
Predstavljaju simbiozu informacionih sistema, primene niza
funkcionalnih znanja i tekućeg procesa donošenja odluka. Uporedni pregled karakteristika DSS
i MISa dat je u sledećoj tabeli.
3
Neđo Balaban, Živan Ristić, Jovica Đurković, Jelica Trninić, Pere Tumbas, Informacione tehnologije i
informacioni sistemi, Univrzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.godine, str. 462.
4
Veljovic Alempije, Miroslav Radojičić, Jasmina Vasić, Mendzment informacioni sistemi, Tehnički fakultet
Čačak, 2008.godina, str. 56.
