Skraceni krivicni postupci

SKRAĆENI KRIVIČNI POSTUPAK

Pojam i shodna primena drugih odredaba zakonika Skraćeni krivični postupak je pojednostavljen vid krivičnog postupka koji se sprovodi pred sudom koji sam u prvom stepenu za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina. ( član 495). Radi se o krivičnim delima koja su manje društvene opasnosti ovih krivičnih dela i stepen složenoisti njihove strukture glavni su razlog posebnog regulisanja ovog postupka. Postupak koji je propisan za teška krivična dela i koji predstavlja minimum zakonskih garancija za pravilno i zakonito suđenje pokazuje se kod lakših i manje složenih krivičnih dela suvišnim, kao nepotrebno rasipanje vremena, truda i sredstava. Zbog ovog, kod skraćenog krivičnog postupka Zakonikom su predviđena odsupanja od redovnog krivičnog postupka i ona ovaj postupak čine jednostavnijim i bržim. Iako jednostavniji i brži, ipak je i skraćeni krivični postupak tako koncipiran da ne dovodi u pitanje javni interes i osnovna prava građana. Skraćeni postupak ne odstupa bitnije od načela na kojima je zasnovan redovni krivični postupak. Njegove specifičnosti ogledaju se pre svega u pojednostavljenju njegove strukture i pojednostavljnju izvesnih procesnih radnji. Posmatrano konkretno, specifičnosti ovog postupka dolaze do izražaja kod pokretanja postupka, donošenja presude, žalbe na prvostepenu presudu i postupka po toj žalbi. Tu sujoš i specifičnosti kod pojedinih instituta (slučaj npr. sa pritvorom i ročištem radi mirenja). Postoje odredjene posebnosti koje se ticu mesne nadleznosti pa tako (član 496) Zakona o krivicnom postupku kaze

ČLAN 496
Posle zakazivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije, sud se ne može oglasiti mesno ne nadležnim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti

KOMENTAR ZAKONA O KRIVICNOM POSTUPKU
Glava XX trećeg dela Zakonika posvećena je skraćenom postupku, ili tačnije skraćenim postupcima kojih sada ima tri. U odeljku prvom te glave (čl. 495. do 518), pod neadekvatnim naslovom „Opšte odredbe“, date su diferencijalne odredbe za „pravi“ skraćeni postupak, koji ćemo uslovno nazvati potpuni skraćeni postupak, a u druga dva odeljka odredbe o dve varijante toga postupka: a) skraćeni postupak u kome se drži ročište za izricanje krivične sankcije (član 512. do 518) i b) skraćeni postupak u kome se izriče sudska opomena (čl. 519. i 520).

a) Prema članu 495. skraćeni postupak se vodi pred sudom koji sudi u prvom stepenu (svejedno da li pred osnovnim ili višim), za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do osam godina. (Kad su u pitanju krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi tu ne spadaju samo dva krivična dela: teška krađa i prevara izvršena prema bračnom drugu ili bliskom srodniku za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, jer je za njih predviđena kazna zatvora do deset godina – član 204. stav 3. i član 208. stav 4. KZ, pa se o privatnoj tužbi u tim slučajevima odlučuje u opštem krivičnom postupku.) U skraćenom postupku se primenjuju posebne odredbe čl. 496 – 520, a ako tim odredbama za određeno procesno pitanje nije ništa posebno propisano, primenjuju se shodno odredbe koje važe za opšti krivični postupak. Osim što je tim postupkom obuhvaćen mnogo veći broj krivičnih dela za koja su predviđene teške zatvorske kazne (do osam godina, a izuzetno i strože) u njemu je izvršeno i nekoliko drugih značajnih izmena. Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa su iste kao u opštem postupku uz samo jednu razliku: moguće je suđenje u odsustvu nedošavšeg okrivljenog ako se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, pod uslovima koji su bili predviđeni i u ZKP/2001. U odsustvu tužioca, uključujući i javnog, taj se postupak više ne može voditi. Skraćeni postupak uvek vodi sudija pojedinac, nikada veće (član 22. stav 1). Ako optuženi prizna izvršenje krivičnog dela pre početka dokaznog postupka, sudija mu može izreći najviše do tri godine zatvora za krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora do pet godina, odnosno najviše do pet godina zatvora za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do osam godina (član 508).