Socijalizacija

Predmet i problem socijalne psihologije
Socijalna psihologija je postala samostalna empirijska disciplina 20’ godina 20. veka. Pre toga se proucavao zivot izolovanih pojedinaca. Nastaje u americi a u socijalistickim zemljama znatno kasnije zbog krute interpretacije marksizma. Predmet: drustveno ponasanje – ponasanje pojedinca u drustvu, drustvenom kontextu ili drustvenoj situaciji. Drustvena situacija: ljudi, grupe, ustanove, organizacije, proizvodi drustvenog zivota (materijalni i nematerijalni).

Odnos pojedinac-socijalna situacija (vrste odnosa):
• Interakcija

• Komunikacija medju ljudima(verbalna i neverbalna)
• Opazanje i ocenjivanje drugih osoba
• Interpersonalna privlacnost (naklonost i nenaklonost)
• Ponasanje u strukturiranoj grupi
• + menjanje i formiranje stavova putem interakcije

• Uticaj soc situacije na ponasanje

• Proces socijalnog ucenja
• Delovanje drusavenih cinilaca na promene ponasanja
• Posledice delovanja na psihicke funkcije i licnost u celini
• Socijalna motivacija
• Formiranje, menjanje i delovanje socijalnih stavova i vrednosti kao determinante ponasanja
• + kultura i jezik

• Uticaj psihickih karakteristika na soc situaciju

• Uticaj individualnih osobina (politicko i izborno ponasanje, delikvencija, ekonomski zivot, industrija, skola, vojska administracija) – ovim se bavi primenjena soc psi.

Socijalna psihologija uglavnom obuhvata problem socijalizacije, stavova i grupnih procesa (u okviru kojih je tesko povuci jasnu granicu koji problem pripadaju kom dojmu).

DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

• Grana psiholoske nauke koja se bavi proucavanjem ponasanja u multiindividualnim i kolektivnim situacijama (f.olport)
• Izucavanje psihickih aktivnosti ljudi u kolektivu i masi a koje se javljaju na osnovu medjudejstva licnosti
• Proucavanje socijalne prirode coveka (asch)
• Proucavanje ponasanja pojedinca u dustvu/drustvenom kontextu (krec i kracfild, bakman)

Olport: proucavanje socijalne prirode pojedinca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kako na misao, osecanje i ponasanje pojedinca utice aktuelno, zamisljeno ili implicitno prisustvo drugih. Ova def je dobra jer ne ogranicava samo na aktuelnu interakciju.

Serif: predmet soc psihologije je uticaj neposrednog iskustva i ponasanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju neposrednog iskustva  ne samo ponasanje nego i dozivljaj odnosu na  obuhvata sva tri odnosa gore navedena socijalnu situacijunajsire odredjeno, pa moze da obuhvati sve (pojedince, grupe, materijalna i nematerijalna kultura…)

Socijlna psihologija je naucno proucavanje psihickih pojava i njihovog manifestovanja u vezi sa soijalnom situacijom.

 
Karakteristike socijalne psihologije kao nauke

Tri bitne karakteristike socijalne psihologije kao nauke su:

1. Drustvena/humanisticka nauka (posto psihologija iako je neki smatraju prirodnom naukom je drustvena jer je psihicki zivot pod jakim uticajem drustvenih cinilaca, noviji trend je da se izucavaju i bioloski momenti socijalnog ponasanja pa tako imamo izucavanje genetike i socijalnog ponasanja zivotinja)
2. Psiholoska disciplina jer proucava drustvene pojave s obzirom na psihicke pojave (proucava kognitivne emotivne i konativne procese, iako se poziva na neka saznanja do kojih su dosle druge nauke ipak je osnovna problematika psiholoska)
3. Empirijska naucna disciplina (generalizacije izvlaci i na osnovu empirijskih podataka prikupljenih naucnim putem, ali i teorija ima znacajnu ulogu, ako je emirijski proverena i zasnovana)

Procesi socijalizacije

SHVATANJA I PROBLEMI

Ljudi se radjaju kao najbespomocnija bica, ali imaju najveci kapacitet ucenja putem soc faktora. Sve sto naucimo, naucimo kroz proces socijalizacije, od navika do slozenih sposobnosti.

Dve osnovne grupe efekata socijalizacije:

1. Formiranje osobina koje su vazne za zivot i funkcionisanje u drustvu
2. Razvijanje licnosti – osobina koje su zajednicke za sve ljude i osobina koje su specificne

Antropolozi – proces socijalizacije je mehanizam putem kojeg su zahtevi kultura prenoseni na pojedince. Od antropologa su potekli prvi i najvazniji podsticaji za sistematsko izucavanje procesa socijalizacije, i oni su kao svoj zadatak uzeli da proucavaju kako kultura utice na licnost. Sociolozi (Zimel) – proces socijalizacije je proces formiranje grupa i razvijanja oblika udruzivanja ljudi. Socijalizacijom sociolozi objasnjavaju stabilnost drustvenih odnosa i stvaranje drustvene svesti iliti socijalnog karaktera. Psiholoski orijentisani sociolozi se bave problemom socijalne kontrole – formiranja i oblikovanja osecanja i zelja pojedinaca tako da budu uskladjeni sa potrebama grupe. Al Rot na kraju napominje da je svako izucavanje procesa socijalizacije psiholosko, zato sto utvrdjujemo zasto i kako covek se ponasa, stice osecanja, stavove i ostalo.