2
Породица
Увод
До седамдесетих година прошлог века владајући став у проучавању породице
захтевао је да се породица посматра као инертна, изолована социјална структура која је
способна да одбија разне врсте утицаја и насртаја на себе који долазе из спољашњег
окружења, а да при том остаје готово непромењена. У таквом понашању породице
распознавала се, по тадашњем мишљењу, њена специфична врлина – стабилност и
континуитет. Јасно је да је таква слика о породици била погрешна али у основи наметнута,
како једноставним владајућим идеолошким перспективама тако и уским друштвеним
интересима којима је одговарало да се породица држи као друштвена,
секуларна ,,реликвија“ у којој немоћни појединац тражи спас и решења за друштвене
недаће и личне проблеме.
Као подручје приватности, породица је непосредно повезана са друштвом. Зато су
се дубоке друштвене промене у економији, култури, урбаном простору одмах одражавале
на свакодневни живот појединаца, који се одвија унутар констелације особа повезаних
крвном и/или брачном везом. Иако читава историја представља кретање, постоје
искристалисани историјски периоди са којима се може повезати одређена врста
организације породице: сељачке породице пољопривредних друштава, буржоаске
породице првог трговачког капитализма, пролетерске породице велике
индустријализације.
Породица се најчешће прихвата као феномен свакодневног искуства тако да се
готово уопште не поставља питање њеног дефинисања, а ако се и постави свако сматра да
је довољно компетентан да даје судове и тумачи породицу. Како је породица сложен
друштвени феномен, многи покушавају када говоре о породици да издвоје неки од њених
аспеката као суштину породице: брак, породичне функције, рађање деце, социјализацију
потомства...
,,Породица није само резонантна кутија промена,
она у њима активно учествује.“
Мартин Сегалан
4
Породица
Схватање, тумачење, вредновање и укупна пракса живота били су, упркос снажним
клицама модерног духа који је завладао породицом још у време ренесансе, све до новог
доба под знаком моћне и ауторитатирне институције Цркве која се према захтевима и
потребама људске свакодневице односила са старом надменошћу и неосетљивошћу. Брак
и породица од настајања хришћанства и његове институционализације, доспевају у срце
тог друштвеног механизма контроле, његово погонско средиште ширења, владања и
надзора над појединцима, друштвима и територијама. Епоха модерне јесте родно тло из
кога израста модерна пракса и појам породице. упоредо са настанком модерне породице
од XVIII века јављају се и први покушаји њеног научног проучавања и то у зачецима
социолошког приступа. Као приликом остварења сваке нове идеје, пут је тежак и
дуготрајан те тако социологија породице као научна дисциплина пролази кроз неколико
фаза формирања и постојања до данашњег момента. (Милић, 2001:16).
2.
Појам и фактори породице
Породица спада међу најстарије парцијалне и најкомплексније,
мултифункционалне, примарне друштвене групе. Због тога она оставља печат на развој
сваке личности и представља друштвену групу са којом се човек најлакше идентификује.
Породица није нешто што је једном за свагда дато, већ је реч о друштвеној појави која је
подложна процесима развојности, а то ће рећи променљивости. Данашња савремена
породица не изгледа истоветно као породице, на пример, у XVIII веку, а није подједнака
ни важност разних функција које је обављала тада и које обавља данас у XXI веку.
Схватање које је дуго било значајно је оно о породици као ћелији друштва. По овом
схватању породица представља почетну честицу из које се процесима агрегације и
диференцијације развија сложена друштвена организација. Конт и Ле Плеј, породицу
третирају као друштвену творевину.
Социолошка дефиниција породице - породица представља историјски променљиву
примарну друштвену групу чија се универзална обележја заснивају на хетеросексуалним
везама, успостављању система сродничких односа, обезбеђењу и развијању друштвених и
индивидуалних особина личности и вршењу одређених економских делатности. Из ове
дефиниције следи да се породица заснива на деловању следећих
фактора
: биолошких,
биосоцијалних, социјалних и економских фактора. (Марковић, Голенкова, Шуваковић,
2009:257-258).Биолошки фактори имају две врсте односа и то полним и репродуктивним
односима, који извиру из природних потреба људи. Биосоцијални фактори су односи
сродништва који представљају историјски променљиву биосоцијалну везу између
одређених појединаца, који унутар одређеног типа породице чине његово чланство.
Односе сродништва се третирају као биосоцијални фактори зато што је крвно сродство
најважнији облик сродства, то је несумњиво биолошки чинилац, независно од тога да ли
