Softverski Inženjering 4

Uvod u tehniku slučajeva upotrebe (use case)
Slučajevi upotrebe (engl. use cases) predstavljaju tehniku modeliranja koja se koristi za opisivanje šta postojeći sistem radi ili šta bi to novi sistem trebao da radi, sa aspekta interakcije između sistema i korisnika.

Ovi dijagrami predstavljaju način prikupljanja funkcionalnih zahteva sistema.
Use case modeliranje u zvanični standard UML-a je uveo Ivar Jacobson ranih 1990.-tih godina na osnovu iskustva ranije ideje scenarija (eng. Scenario), koji u principu još uvek postoji u UML-u.
Od tada su slučajevi upotrebe veoma bitan deo UML-a i u OO zajednici im se pridaje mnogo pažnje

Sličnosti i razlike dijagrama slučaja upotrebe i dijagrama toka podataka
UML ne podržava dijagrame toka podataka jer oni nisu dosledni objektno-orijentisanoj paradigmi.
Dijagrami aktivnosti obavljaju mnogo toga što se zahteva u DTP-u.
Interfejsi na DTP-u predstavljaju fizički koncept, konkretan objekat van sistema sa kojim sistem komunicira. Učesnik ima ulogu spoljnog objekta koji komunicira sa IS.
Primitivna funkcija definisana u DTP i slučaj upotrebe predviđaju strukturirani prirodni jezik kao osnovni način opisivanja svih koncepata. Ali, mogući su formalniji opisi, npr. preko pseudokoda.
Najveće razlike postoje između toka podataka u DTP i slučajeva upotrebe. DTP-om se daje detaljan opis između interfejsa i primitivne funkcije.