1
УВОД
Спољнотрговински послови су послови међународног промета роба, услуга
и интелекталне својине, страног директног инвестирања (ме ђународна
производња) закључени између правних лица са седиштем у разли читим земљама.
Основу спољнотрговинске послове чини извозни и увозни пос.
Спољнотрговински послови играју веома значајну улогу у друштвено
-економском животу сваке земље, јер представљају размену робе, услуга и
интелектуалне својине. Без спољнотрговинских послова не би било широког
тржишта ни специјализације, не би било одговарајућег искоришћавања капацитета,
ни преливања техничког
know - how
, ни одговарајућих финансијских средстава.
Од уговарања спољнотрговинског посла па до реализације учествује велики
број актера. Период припреме за закључивање је дужи због истраживања и
познавања иностраног тржишта. Технологија закључивања спољнотрговинског
посла је врло сложена и захтева дужи временски период. Реализација
спољнотрговиснког посла праћена је разноврсом документацијом без физичког
присуства робе.
Облици спољнотрговинских послова могу бити врло једноставне форме, али
и сложене – специјалне.
Специјални послови су послови набавке и продаје робе који се обављају уз
помоћ посредника у промету. Посредник је трговинско предузеће на велико који је
регистрован да ове послове обавља у своје име а за туђ рачун или у своје име а за
заједнички рачун. Број и разноврсност ових посредничих послова је велик.
Специјални спољнотрговински послови подразумевају велик број учесника
приликом реализације. При томе, предмет овог облика трговине могу истовремено
бити и услуге и роба и интелектуална својина. Развијају се од II половине 20. века
као покушај да се премосте трговинске баријере међу земљама настале су због
економских санкција, увозних баријера, несташице девиза у земљама увозницама.
Технологија реализације ових послова је сложенија, јер се ови послови
могу састојати од низа простих спољнотрговинских послова. Један специјални
посао се може регулисати кроз већи број уговора. За извозника који, кроз неке од
2
облика специјалних послова, покушава да освоји инострано тржиште, сложеношћу
ових послова расту и ризици, али могућности повраћаја уложених средстава.
Специјални спољнотрговински послови подразумевају велик број учесника
приликом реализације. При томе, предмет овог облика трговине могу истовремено
бити и услуге и роба и интелектуална својина. Развијају се од II половине XX века
као покушај да се премосте трговинске баријере међу земљама које настале су због
економских санкција, увозних баријера, несташице девиза у земљама увозницама.
Технологија реализације ових послова је сложенија, јер се ови послови
могу састојати од низа простих спољнотрговинских послова. Један сложен посао се
може регулисати кроз већи број уговора. За извозника који, кроз неке од облика
специфичних послова, покушава да освоји инострано тржиште, сложеношћу ових
послова расту и ризици, али могућности повраћаја уложених средстава.
У специјалне спољнотрговинске послове спадају послови: међународни
франшизинг, међународни лизинг, послови реекспорта, везани послови,
међународна дугорочна производна сарадња и др., а нарочито су присутино код
страног директног инвестирања.
4
у спољнотрговинском послу од његовог уговарања, па током реализације
учествује велики бројактера, фирми из производног, услужног, трговинског
и административног сектора.
период припреме за закључење спољнотрговинског посла дужи је него у
случају унутрашње трговине, пошто се захтева истраживање и познавање
иностраног тржишта.
технологија закључења спољнотрг. посла је веома сложена и захтева
дужи временски период.
реализација спољнотрговинског посла праћена је разноврсном и бројном
документацијом којом се условљавају основни поступци реализације
(царињење, складиштње, преглед робе, пладање, итд.). Извозник и увозник,
углавном, не долазе у контакт са робом са којом тргују, али зато кроз
документацију остварују праћење тока реализације спољнотрговинког
посла.
облици спољнотрговинских послова су бројни и могу бити од врло
једноставних до врло сложених форми.
редовно постоји временски геп између тренутка отпреме и тренутка наплате
робе.
инструменти наплате спољнотрговинских послова су специфични.
5
ризици у спољнотрговинским пословима су велики, па је развијен разрађен
специфичан, стандардни систем осигурања од могућих ризика.
Све спољнотрговинске послове можемо поделити на две основне групе:
6
Просте или класичне спољнотрговинске послове и
Сложене спољнотрговинске послове.
5
Живковић, С. Бојовић, П. Пушара, Н. Вуковић, А. Вукић, Р. Живковић, А. Сенић, В.,:
Пословне и
берзанске финансије
, Алфа Универзитет, Факултет за трговину и банкарство,
Београд, 2010.стр.145
6
Живковић, С. Бојовић, П. Пушара, Н. Вуковић, А. Вукић, Р. Живковић, А. Сенић, В.,:
Пословне и
берзанске финансије
, Алфа Универзитет, Факултет за трговину и банкарство,
Београд, 2010.стр.145
5
Прости или класични спољнотрговински послови, су, историјски
посматрано, први и настали и ту спадају послови извоза и увоза робе, услуга,
капитала и интелектуалне својине.
Код ове врсте спољнотрговинских послова кретање робе праћено
је искључиво кретањем новца, тако да захтевају одговарајући ниво ликвидности
иностраног купца.
Прости спољнотрговински послови, са становишта спољнотрговинске
процедуре, се могу поделити на:
7
привремене спољнотрговинске послове
редовне спољнотрговинске послове.
Основне карактеристике привремених спољнотрговинских послова су
следеће:
8
привремени спољнотрговински послови се могу јавити као засебни послови
или могу бити само једна карика у ланцу реализације неког сложеног
спољнотрговинског посла
привремени спољнотрговински послови могу, али и не морају бити праћени
плаћањем
финално царињење привремено увезене или извезене робе се не врши,
нити се код ове врсте посла наплаћују царине и увозне дажбине
технологија реализације привремених спољнотрговинских послова је
поједностављена у односу на технологију реализације редовних
спољнотрговинских послова.
Привремено се роба извози или увози ради излагања на међународним
сајмовима. Увоз и извоз алата, инструмената и прибора за монтирање (купљене,
односно продате) опреме може бити привременог карактера, јер се по извршеној
монтажи ова средства морају вратити.
7
Ђурић, З.,:
Спољнотрговинско и девизно пословање
, Виша пословна школа Косово Поље-Блаце,
2003.стр.39
8
Ђурић, З.,:
Спољнотрговинско и девизно пословање
, Виша пословна школа Косово Поље-Блаце,
2003.стр.40
7
аката купопродаје. Они су умногоме различити од уобичајених послова класичног
извоза и увоза.
Међу основне факторе који условљавају постојање околности неопходних за
пословну умешност примене ове категорије послова у спољнотрговинској размени
убрајају се:
12
непостојање редовних међудржавних и трговинских односа;
неповољан клириншки салдо у размени где такав систем обрачуна
спољнотрговинског промета постоји;
неповољни услови трансфера и конвертовања валута различитог степена
бонитета (конвертибилност, стабилност);
потреба обезбеђења од дејства курсног ризика код терминских и других
дугорочнијих спољнотрговинских послова;
неподесна алокација девизних квота по својој структури за потребе
произвођача из увоза;
постојање некурентне робе која се теже продаје под постојећим тржишним
условима у редовном трговинском промету;
допуштање овог вида промета и кроз одредбе редовних међудржавних
трговинских споразума и пословних аранжмана;
продирање на нова тржишта и тржишта интензивних мера заштите (разна
ограничења, монополски споразуми у разним видовима и сл.);
потпуније и уносно запослење сопствених производних капацитета и
коришћење жељених производних услуга у иностранству;
постојање знатније разлике у висини цена за исту робу на тржишту
различитих земаља због дефектног деловања међународног тржишта.
Наведена структура услова и околности у којима се примењује ова
категорија спољнотрговинских послова указује на њихов економски значај за
националну привреду. Они се примењују увек и свуда где не постоје редовни
услови у којима би се могли практиковати послови који би омогућавали
12
Миловановић, Г.,:
Спољна трговина; теорија, принципи , пракса
, Економски факултет,
Крагујевац, 2000., стр.150.
