Odlomak

Nasilje u sportu kao socijalni problem sada već ozbiljno muči naše društvo. Svakodnevno u novinama osvanjuju članci koji nas na ovaj problem podsećaju. Psovke, provokativni natpisi i plakati, uništavanje tribina i tuče,sve je to deo naše sportske svakodnevice, gde težina određenog meča i raspoloženje navijača određuju nivo nasilja. Politički lideri oglasiće se posle svakog nereda izazvanog od strane navijača, a zatim slede osuda javnosti i različite sankcije o kojima odlučuju neki sportski savezi. Na kraju se ispostavlja da je sve to samo bezuspešno pokušavanje da se ovom problemu stane na put. Ali on je tu i dalje, samo su posledice sve gore i gore.

1.1. Pojmovno određenje nasilja u sportu

Pojam nasilja u sportu se najčešće izjednačava sa nasiljem navijača i to kako pojedinaca, tako i navijačkih grupa, pri čemu je ovakvo gledište pogrešno, jer navijačko nasilje ne predstavlja jedini izvor nasilja u sportu. Ipak, upravo iz razloga što je navijačko nasilje, kao jedan od oblika nasilja u sportu najdominantnije, to se i najveći broj definicija nasilja u sportu vezuje upravo za navijačko nasilje. Nesporno je da je svaki huligan u određenoj meri i navijač, a takođe i to da velika većina navijača nisu huligani, već ljudi koji prate sport zadržavajući kontrolu nad svojim postupcima u granicama društveno prihvatljivog ponašanja. U “Enciklopediji britanskog fudbala” data je definicija navijačkog nasilja, odnosno “huliganizma”, s obzirom na to da se ovaj termin u Britaniji koristi za označavanje navijačkog nasilja: “Huliganizam je povezan sa osećajem identiteta sa fudbalskim klubom ili nacionalnim timom i manifestuje se kroz rasizam i ksenofobiju predstavljajući osnovnu tačku za periodično učestvovanje desničarskih političkih grupa poput Nacionalnog fronta i Britanskog pokreta” (Cox, Russell, Vamplew, 2002: 29). Iako ova definicija opširno objašnjava kako se huliganizam manifestuje, ne određuje samu pojavu, te se u tome i ogleda njen nedostatak. Ramon Spaaij smatra da je u cilju preciznog određenja pojma nasilja u sportu neophodno napraviti distinkciju između izolovanih slučajeva spontanog navijačkog nasilja i postupaka organizovanih, suprostavljenih navijačkih grupa, sportskih, pre svega fudbalskih klubova, čijim sukobljavanjem dolazi do ispoljavanja različitih oblika nasilničkog ponašanja, a koje se može podvesti pod savremeni pojam nasilja u sportu. Nasilje u sportu se može odrediti i kao “takmičarsko nasilje socijalno organizovanih grupa koje prate fudbal, protiv suparničkih grupa” (Spaaij, 2006: 11). Ova definicija pojam nasilja u sportu isključivo vezuje za fudbal, što predstavlja njen nedostatak, jer postoje brojni primeri nasilničkog ponašanja u drugim sportovima. U svom izveštaju o fudbalskom huliganizmu, Evropska unija je istakla da huliganizam uključuje “nasilje protiv ljudi, uništavanje imovine, krivične prekršaje pod dejstvom alkohola i droge, narušavanje mira, krađu i preprodaju karata ” (Spaaij, 2006: 10, 11). Znimljivost vezana za ovu definiciju je to što Evropska unija i preprodaju karata smatra huliganskim ponašanjem. Ovakvo shvatanje je razumljivo ako se ima u vidu da huliganske grupe dolaze organizovano na sportske događaje, a s obzirom na to da postoji ograničen, odnosno nedovoljan broj karata, zbog njihove distribucije od strane samih klubova svojim navijačima, to huligani na ovakav nezakonit način dolaze do karata i tako uspevaju da uđu u sportski objekat u kome se odigrava određeni sportski događaj, iako i državni organi i klubovi nastoje da to spreče. Grupa autora smatra da je huliganizam uobičajena forma nasilja mladih ljudi koji pripadaju radničkoj klasi, čime se navodi veza između huliganizma i radničke klase. (Bodin, Robene, Heas, 2007: 31). Međutim, kako autori dalje ističu, huliganizam je u manjoj meri odraz klasne borbe, a u većoj mehanizam socijalnog preživljavanja i potvrđivanja.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 14 stranica
  • Sportsko pravo -
  • Školska godina: -
  • Seminarski radovi, Skripte, Sport
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja  

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sport

Komentari